Дама која гради виолине

Жене и не знају шта све умеју – док не пробају. Освојиле су готово сва мушка занимања, па постале и виолинари (градитељи виолина), као Биљана Поповић из Београда. Пут јој је осветлила љубав – не само према виолинама, које свакако воли, али то не би било довољно и да их прави – него и она брачна: њен супруг Јован, сликар и солиста Оркестра Радио Београда, гради ове инструменте већ више од две деценије. На његовим виолинама свирају у оркестрима не само у Београду и Новом Саду, већ и у Сарајеву, Минхену, у Белгијском краљевском оркестру, у Шведској, Финској...

Биљана му је дуго помагала у репарацији старих и у градњи нових виолина а онда је, као сваки марљив и амбициозни шегрт доброг мајстора, одлучила, баш на свој рођендан, да и сама провери шта уме и зна. Да ли је ту било и мало женског ината, или здравог такмичарског духа, није ни важно. Важан је резултат, а он је пред нама – прелеп инструмент који развија савршен звук.

Осим знања стеченог шегртовањем, Биљана је завршила и средњу музичку школу. Дуго је као флаутисткиња свирала у Народном оркестру Буце Јовановића, па у саставу „Ромален“, била је и певачица. Супруг и она су проучавали читаве нарамке литературе о чувеним градитељима виолина и свим занатским финесама.

Али, како је то изгледало у пракси?

– Прилично жуљевито – кроз смех нам прича Биљана. – Иако је виолина фин и нежан инструмент, треба добро физички запети, нарочито приликом израде њене главе и врата, па су ми руке биле у пликовима и жуљевима. Верзиран мајстор један инструмент може да заврши за месец и по дана. Ја сам свој првенац градила шест месеци.

Његовом звуку обрадовала се као кад мајка, по рођењу, зачује први плач своје бебе. Желећи да са неким подели огромну радост стварања, ту прву виолину је поклонила једној даровитој девојчици.

Милиметар – као кућа

(/slika2)Приликом градње инструмента необично је важна прецизност, па је Биљана први пут схватила колико и милиметар може бити важан. Он може да поремети све.

– Постоји зато у нашим алатима компаратор, којим се мери дебљина плоче, да бисмо знали колико да малим месинганим рендетом, које нам је направио пријатељ, скидамо са површине. За алатке се сналазимо. Чак и шмирглу правимо сами, просејавајући најфинији песак кроз најлон чарапу на папир премазан туткалом. Јован каже да би сад и наоштреном кашиком могао да направи инструмент! – објашњава Биљана.

За градњу виолине изузетно је важан материјал. Доња плоча се прави од јавора, горња од смреке. Кроз историју се показало да су то најрезонантнији материјали. Глава и врат се такође праве од јавора а кордар, који држи жице, може да буде и од трешње, вишње, крушке... Дрво се пажљиво бира, а за то је прави стручњак Срђан Недељковић, који је живот посветио томе. Он мери влажност и резонантност дрвета, негује га и поклања градитељима инструмената.

„Кројење“ будуће виолине тестером за дрво је следећи корак. Затим се дрво рендише и глача. Стране се потом ставе на калуп, па се преко грејача савијају и обликују. Кад се на доњу даску залепе стране, добије се кутија. На горњој дасци се просецају „ефови“, отвори кроз које излази звук, поставља се бас-греда, такође важна за звук, а да би он био још квалитетнији, постоји и „душица“ која звучно спаја горњу и доњу плочу виолине. У тело виолине се упасују врат и глава, између „ефова“ се лепи кобилица и – добили сте виолину.

Вештина лакирања

(/slika3)После бојења, виолина мора да се три или четири пута лакира, а у међувремену се шмирглом полира. Лакирање је и вештина и тајна. Користи се бар девет врста смола растворених у алкохолу: мир, хиландарски тамјан, прополис, сандрекс, египатске врсте смола... Читава кућа тада мирише на њих.

Виолина је тад већ скоро готова. Постављају се још изрезбарени кордар, удубљено дрво за подбрадак, чивије, затежу се жице, и чека резултат. Какав ће бити звук?

На Биљанином „првенчету“ први је засвирао Густав Веребеш. Слушала је и Јована Богосављевића – никад јој музика Сарасатија није звучала лепше, као небеска. Сви су били јако задовољни квалитетом звука. Јачина, племенитост, мекоћа и сонорност звука одређују квалитет инструмента. Од тога зависи и цена, која је од 3.500 до 5.000 евра.

Биљану је у градитељству подржало и Удружење виолинара, што је посебно радује, а од Привредне коморе Београда она и муж су добили понуду за одлазак на Сајам занатства и мале привреде у Минхену. Биљана је уверена да ће се за виолине из Србије тек чути!