Бру­клин­ски мост у три по­те­за

Спе­ци­јал­но за По­ли­ти­ку

Беч – Обич­на ву­не­на ча­ра­па пре­тва­ра се у ди­но­са­у­ру­са, мор­ска шкољ­ка у ку­па­ћи ко­стим чо­ве­ка ко­ји за­ба­да сун­цо­бран у пе­сак, аво­ка­до у беј­збол ру­ка­ви­цу, шо­љи­ца за ка­фу у зе­ва­ју­ће ли­це мом­ка ко­ји се про­те­же, ба­на­не у ја­ке, га­ло­пи­ра­ју­ће коњ­ске но­ге. „Не­дељ­ни ске­че­ви“ се зо­ве овај про­је­кат у про­гре­су не­мач­ког гра­фич­ког ди­зај­не­ра Кри­сто­фа Ни­ма­на, већ не­ко­ли­ко го­ди­на при­сут­ног на „Ин­ста­гра­му”. Ни­је­дан обје­кат, от­па­дак, ка­мен, биљ­ка или ку­пов­ни про­из­вод ни­је до­вољ­но три­ви­јал­на по­ла­зна тач­ка за ка­ри­ка­ту­ре, цр­те­же и ком­пју­тер­ске ани­ма­ци­је стал­ног са­рад­ни­ка аме­рич­ких ли­сто­ва „Њу­јор­кер“, „Њу­јорк тајмс“, „Њу­јорк тајмс бук ри­вју“, „Тајм ма­га­зин“, „Аме­ри­кан илу­стреј­шен“ и не­мач­ког не­дељ­ни­ка „Цајт”.

До­бра ин­фор­ми­са­ност је ва­жна ко­ли­ко и таленaт, на­ро­чи­то у ра­ду са но­ви­на­ма ка­же Ни­ман, и при­зна­је да оп­се­сив­но, у по­лу­ча­сов­ним ин­тер­ва­ли­ма пра­ти нај­но­ви­је ве­сти. Аутор је бло­га „Ап­стракт­ни град“, у елек­трон­ском из­да­њу „Њу­јорк тај­мса”. Кри­сто­фер Ни­ман не же­ли да оста­не у пам­ће­њу са­мо као илу­стра­тор, већ као не­ко ко по­ти­че љу­де на раз­ми­шља­ње. Одав­но иза­шао из стрикт­ног ра­ма илу­стра­ци­је, ре­дов­но пи­ше тек­сто­ве на те­му по­ли­ти­ке, умет­но­сти, еко­но­ми­је и ур­ба­ног жи­во­та.

Чи­та­ва ви­три­на у МАК-у по­све­ће­на је на­слов­ним стра­ни­ца­ма за не­дељ­ник „Њу­јор­кер“ за ко­ји Ни­ман по­вре­ме­но раз­ви­ја две вер­зи­је – јед­ну за штам­па­но и јед­ну за ди­ги­тал­но из­да­ње ли­ста. Јед­на од та­квих он­лајн при­ме­ра се на из­ло­жби еми­ту­је на ај­пед екра­ну – ка­пи ки­ше у ани­ма­ци­ји кли­зе низ ста­кло во­зи­ла у по­кре­ту пред ко­јим се на­зи­ре обрис жу­тог њу­јор­шког так­си­ја. При­мет­на је ауто­ро­ва флек­си­бил­ност по пи­та­њу тех­ни­ка ко­је ва­ри­ра­ју од кла­сич­них до ди­ги­тал­них, а че­сто ком­би­ну­је не­ко­ли­ко њих. Јед­но од по­зна­ти­јих је из­да­ње из мар­та 2011. об­ја­вље­но не­по­сред­но по­сле ну­кле­ар­не ка­та­стро­фе у Фу­ку­ши­ми, на чи­јој је на­слов­ној стра­ни­ци осва­ну­ла ја­пан­ска тре­шња у цве­ту – са ла­ти­ца­ма од ру­жи­ча­стих сим­бо­ла за ра­ди­о­ак­тив­ност.

Ла­ко­ћа и бр­зи­на ко­јом про­на­ла­зи спо­ну са те­ма­ма је Ни­ма­на учи­ни­ла јед­ним од нај­тра­же­ни­јих гра­фич­ких ди­зај­не­ра да­на­шњи­це. Да­нас из свог бер­лин­ског сту­ди­јапо­ма­же, углав­ном ве­ли­ким кор­по­ра­тив­ним кли­јен­ти­ма, у ре­а­ли­за­ци­ји њи­хо­вих ме­диј­ских кам­па­ња. За „Гугл” је 2013. ура­дио ани­ма­ци­ју ду­дла (ло­га) – ко­ја озна­ча­ва пр­ви дан ле­та на ју­жној и пр­ви дан зи­ме на се­вер­ној хе­мис­фе­ри, као и још јед­ну за ин­тер­нет пре­гле­дач „гугл кро­ум”, за нај­по­зна­ти­ју европ­ску кор­по­ра­тив­ну адво­кат­ску фир­му „Волф и Тајс” се­ри­ју цр­те­жа и ани­ма­ци­ја, а Му­зеј мо­дер­не умет­но­сти у Њу­јор­ку га је 2013. по­звао да се при­дру­жи про­јек­ту „Ди­зајн и на­си­ље” чи­ји је циљ „ра­све­тља­ва­ње ком­плек­сног ути­ца­ја ди­зај­на на окру­же­ње и сва­ко­дне­ви­цу, као и о уло­зи на­си­ља у са­вре­ме­ном дру­штву”.

Сто се­дам­де­сет илу­стра­ци­ја, гра­фи­ка, цр­те­жа, апли­ка­ци­ја, гра­фич­ких ре­ше­ња за ко­ри­це књи­га и ани­ма­ци­ја, као и осам аутор­ских књи­га за де­цу се од 30. ју­на на­ла­зе на из­ло­жби „По­вла­че­ћи ли­ни­ју“ у беч­ком МАК-у. Ме­ђу њи­ма је и „Бру­клин­ски мост” – две ру­ке док у сти­лу „Ко­ла­ри­ћу-Па­ни­ћу“ у три по­те­за пле­ту по­зна­ти њу­јор­шки мост – гра­фи­ка ко­ју је 2013. не­мач­ки пред­сед­ник Јо­а­хим Га­ук по­кло­нио Ба­ра­ку Оба­ми.