Bru­klin­ski most u tri po­te­za

Spe­ci­jal­no za Po­li­ti­ku

Beč – Obič­na vu­ne­na ča­ra­pa pre­tva­ra se u di­no­sa­u­ru­sa, mor­ska školj­ka u ku­pa­ći ko­stim čo­ve­ka ko­ji za­ba­da sun­co­bran u pe­sak, avo­ka­do u bej­zbol ru­ka­vi­cu, šo­lji­ca za ka­fu u ze­va­ju­će li­ce mom­ka ko­ji se pro­te­že, ba­na­ne u ja­ke, ga­lo­pi­ra­ju­će konj­ske no­ge. „Ne­delj­ni ske­če­vi“ se zo­ve ovaj pro­je­kat u pro­gre­su ne­mač­kog gra­fič­kog di­zaj­ne­ra Kri­sto­fa Ni­ma­na, već ne­ko­li­ko go­di­na pri­sut­nog na „In­sta­gra­mu”. Ni­je­dan obje­kat, ot­pa­dak, ka­men, bilj­ka ili ku­pov­ni pro­iz­vod ni­je do­volj­no tri­vi­jal­na po­la­zna tač­ka za ka­ri­ka­tu­re, cr­te­že i kom­pju­ter­ske ani­ma­ci­je stal­nog sa­rad­ni­ka ame­rič­kih li­sto­va „Nju­jor­ker“, „Nju­jork tajms“, „Nju­jork tajms buk ri­vju“, „Tajm ma­ga­zin“, „Ame­ri­kan ilu­strej­šen“ i ne­mač­kog ne­delj­ni­ka „Cajt”.

Do­bra in­for­mi­sa­nost je va­žna ko­li­ko i talenat, na­ro­či­to u ra­du sa no­vi­na­ma ka­že Ni­man, i pri­zna­je da op­se­siv­no, u po­lu­ča­sov­nim in­ter­va­li­ma pra­ti naj­no­vi­je ve­sti. Autor je blo­ga „Ap­strakt­ni grad“, u elek­tron­skom iz­da­nju „Nju­jork taj­msa”. Kri­sto­fer Ni­man ne že­li da osta­ne u pam­će­nju sa­mo kao ilu­stra­tor, već kao ne­ko ko po­ti­če lju­de na raz­mi­šlja­nje. Odav­no iza­šao iz strikt­nog ra­ma ilu­stra­ci­je, re­dov­no pi­še tek­sto­ve na te­mu po­li­ti­ke, umet­no­sti, eko­no­mi­je i ur­ba­nog ži­vo­ta.

Či­ta­va vi­tri­na u MAK-u po­sve­će­na je na­slov­nim stra­ni­ca­ma za ne­delj­nik „Nju­jor­ker“ za ko­ji Ni­man po­vre­me­no raz­vi­ja dve ver­zi­je – jed­nu za štam­pa­no i jed­nu za di­gi­tal­no iz­da­nje li­sta. Jed­na od ta­kvih on­lajn pri­me­ra se na iz­lo­žbi emi­tu­je na aj­ped ekra­nu – ka­pi ki­še u ani­ma­ci­ji kli­ze niz sta­klo vo­zi­la u po­kre­tu pred ko­jim se na­zi­re obris žu­tog nju­jor­škog tak­si­ja. Pri­met­na je auto­ro­va flek­si­bil­nost po pi­ta­nju teh­ni­ka ko­je va­ri­ra­ju od kla­sič­nih do di­gi­tal­nih, a če­sto kom­bi­nu­je ne­ko­li­ko njih. Jed­no od po­zna­ti­jih je iz­da­nje iz mar­ta 2011. ob­ja­vlje­no ne­po­sred­no po­sle nu­kle­ar­ne ka­ta­stro­fe u Fu­ku­ši­mi, na či­joj je na­slov­noj stra­ni­ci osva­nu­la ja­pan­ska tre­šnja u cve­tu – sa la­ti­ca­ma od ru­ži­ča­stih sim­bo­la za ra­di­o­ak­tiv­nost.

La­ko­ća i br­zi­na ko­jom pro­na­la­zi spo­nu sa te­ma­ma je Ni­ma­na uči­ni­la jed­nim od naj­tra­že­ni­jih gra­fič­kih di­zaj­ne­ra da­na­šnji­ce. Da­nas iz svog ber­lin­skog stu­di­japo­ma­že, uglav­nom ve­li­kim kor­po­ra­tiv­nim kli­jen­ti­ma, u re­a­li­za­ci­ji nji­ho­vih me­dij­skih kam­pa­nja. Za „Gugl” je 2013. ura­dio ani­ma­ci­ju du­dla (lo­ga) – ko­ja ozna­ča­va pr­vi dan le­ta na ju­žnoj i pr­vi dan zi­me na se­ver­noj he­mis­fe­ri, kao i još jed­nu za in­ter­net pre­gle­dač „gugl kro­um”, za naj­po­zna­ti­ju evrop­sku kor­po­ra­tiv­nu advo­kat­sku fir­mu „Volf i Tajs” se­ri­ju cr­te­ža i ani­ma­ci­ja, a Mu­zej mo­der­ne umet­no­sti u Nju­jor­ku ga je 2013. po­zvao da se pri­dru­ži pro­jek­tu „Di­zajn i na­si­lje” či­ji je cilj „ra­sve­tlja­va­nje kom­plek­snog uti­ca­ja di­zaj­na na okru­že­nje i sva­ko­dne­vi­cu, kao i o ulo­zi na­si­lja u sa­vre­me­nom dru­štvu”.

Sto se­dam­de­set ilu­stra­ci­ja, gra­fi­ka, cr­te­ža, apli­ka­ci­ja, gra­fič­kih re­še­nja za ko­ri­ce knji­ga i ani­ma­ci­ja, kao i osam autor­skih knji­ga za de­cu se od 30. ju­na na­la­ze na iz­lo­žbi „Po­vla­če­ći li­ni­ju“ u beč­kom MAK-u. Me­đu nji­ma je i „Bru­klin­ski most” – dve ru­ke dok u sti­lu „Ko­la­ri­ću-Pa­ni­ću“ u tri po­te­za ple­tu po­zna­ti nju­jor­ški most – gra­fi­ka ko­ju je 2013. ne­mač­ki pred­sed­nik Jo­a­him Ga­uk po­klo­nio Ba­ra­ku Oba­mi.