Доба светлости

У Галерији САНУ, сутра у 19 часова, академик и председник Српске академије наука и уметности Никола Хајдин свечано ће отворити изложбу „Доба светлости. Српска уметност 13. века” ауторки Сузане Новчић и Татјане Михаиловић. Ова изложба организована је поводом великог националног јубилеја – осам векова манастира Жича, који представља један од најзначајнијих манастира српске средњовековне историје. У њему су крунисани српски краљеви и устоличавани епископи, а у њему се налазило и седиште архиепископије.

Манастир су основали Стефан Првовенчани и Свети Сава између 1207. и 1217. године, а овај први споменик рашког стила био је узор многим српским црквама у 13. веку. Најстарије фреске, настале око 1220. године, улазе у ред најбољих остварења монументалног стила цариградских мајстора које је у Србију довео Сава Немањић. После разарања крајем 13. века, Жичу су обновили краљ Милутин и архиепископ Сава Трећи, а рестаурирана је из рушевина 1928, да би након оштећења у Другом светском рату поново била обновљена. Данас у њој ради позната школа иконосликарства.

Полазна идеја изложбе је, како нам објашњава ауторка Сузана Новчић, да се прикаже развој српске уметности 13. века као контекста у којем је Жича настала и којем припада – контекста велике уметности рашке школе која управо у овом веку досеже своја врхунска остварења.

Велики јубилеј је прилика да се из депоа изнесу и јавности прикажу копије фресака које својим високим квалитетом најбоље приказују лепоту средњовековног сликарства.

Према речима наше саговорнице, богата колекција копија фресака Народног музеја у Краљеву настала је током шездесетих година прошлог века у сарадњи са Галеријом фресака у Београду.

(/slika2)Посетиоци ће моћи да погледају и одливке студеничке пластике, копије средњовековних рукописа, макете и карту манастира, као и дијапозитиве са најизразитијим делима средњовековне уметности. Текстуалне легенде представљају изводе из радова најеминентнијих истраживача и научника националног средњег века неколико генерација.

– Ово је други битан аспект концепције, којим смо желели да дамо својеврсни омаж њиховом упечатљивом раду и да скренемо пажњу шире јавности на, можда, најлепше и најблиставије странице наше историје уметности уопште – истиче Новчић.

Захваљујући Историјском музеју у Београду, у Галерији САНУ биће изложен и велики број Валтровићевих и Милутиновићевих цртежа који се односе на архитектуру и сликарство манастира Жича. Ова два велика истраживача културног наслеђа током 19. века оставили су документе о четрдесетак споменика и на најлепши могући начин отргли од заборава многе архитектонске целине и сликарске опусе којих данас нема. По лепоти и обиму издвајају се сцене из каталикона манастира Жича, рађене у акварелу.

Најзанимљивији део изложбе, према мишљењу наше саговорнице, представљају оригинални фрагменти првобитног фреско-сликарства Спасовог храма, страдалог у време куманске најезде, као и елементи оригиналне декоративне пластике из Студенице.

На крају, у концепцију поставке укључена су два филма, снимљена наменски за овај јубилеј. Један је посвећен жичкој иконописној школи која се лепотом својих икона прославила широм света. Други филм представља разговор са Зденком Живковић, која је читав радни век посветила конзервацији и, пре свега, копирању фресака у нашим најзначајнијим манастирима.

– Надамо се да изложба „Доба светлости” оваквим приступом може да пружи један заокружени увид у сложене аспекте средњовековне уметности и културе Рашке државе на њеним знаменитим почецима, у чијем средишту стоји Жича, прва архиепископија, крунидбено место и саборни храм Срба – истиче на крају разговора за „Политику” Сузана Новчић, додајући да је заједно са колегиницом Татјаном Михаиловић желела да скрене пажњу на вредности и веровања учених ктитора наших највећих лаври. Пре свега, Светог Саве, његовог оца и брата, односно на оне вредности и веровања које управо осам векова постојања Жиче означавају као непролазне, и чија је улога данас, у савременом добу, можда важнија него икада пре.