Отвара се Гримов свет

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Већ више од два века деца и одрасли широм света радују се њиховим бајкама, а за петнаестак дана моћи ће и физички да уђу у њихов свет у којем живе Пепељуга, Црвенкапа, Снежана, Ивица и Марица, али и речи исписане у првом немачком речнику. У граду Каселу на северу немачке покрајине Хесен, 4. септембра биће отворен нови музеј посвећен раду браће Јакоба и Вилхелма Грим у којем ће посетиоци моћи за тренутак да осете како су живели и какав је био свет имагинације ова два немачка најпознатија приповедача.

На улазу у музеј под називом „Гримов свет” (Гримвелт) посетиоце ће дочекати пројекција свих 318.000 речи које су Јакоб (1787–1863) и Вилхелм (1786–1859) прикупили у првом речнику који објављен у Немачкој.

„Свака реч биће само накратко приказана. Чак и тако, требало би посетиоцу 100 дана да види све речи од А до З”, рекао је Еке Бонк, уметник који је заслужан за ову уметничку инсталацију.

У току промотивне туре, директорка „Гримовог света” Зузане Фелкер објаснила је да музеј има 26 засебних изложбених просторија, а куратори Анемари Хирлиман и Никола Леп су неонским словима обележили сваку од њих. Тако ће музеј бити комбинација, с једне стране, оригиналних артефаката од пре две века, као што су аутентична документа и орман из куће браће Грим, и с друге стране, поприличног броја модерних уметничких радова, попут ексклузивне инсталације коју је урадио кинески уметник Ај Вејвеј. Овај кинески дисидент недавно се преселио у Немачку и постао је својеврсна звезда овдашњег уметничког неба, при чему му многи универзитети нуде да код њих предаје, а галерије и музеји се утркују ко ће пре да изложи његова дела. У „Гримовом свету” биће представљено пет великих обојених корена дрвећа, што је његово дело под називом „Обојени корени 2009–2015”.

„У једну руку, браћа Грим су били сакупљачи бајки, а другу руку, веома педантни академски радници”, каже Фелкерова и додаје да је циљ „Гримовог света” да посетиоцима објасни комплексност њиховог рада.

Изградња овог музеја коштала је 20 милиона евра, а град Касел очекује да ће он годишње привући око 80.000 посетилаца годишње. Пре три године, Немачка је бројним манифестацијама обележила два века откад је у овој земљи објављена прва књига „Дечје и породичне бајке” браће Грим. За два века ова књига је објављена у безброј издања и преведена на 170 светских језика, због чега се уз Лутерову верзију Библије сматра за најпознатије дело историје немачке књижевности.

Штавише, њихов утицај је био разнолик па су тако њихове бајке у време Хитлеровог Трећег рајха коришћене за пропаганду, због чега су их савезничке снаге забраниле када су окупирале Немачку на крају Другог светског рата. Насупрот томе, Волт Дизни је њихове бајке користио као основу за своје филмове, попут „Снежане и седам патуљака”. Данас многи родитељи, пак, сматрају да њихове оригиналне бајке садрже превише насиља, сексуалних конотација и да уопште нису политички коректне тако да се сада углавном у продаји могу наћи адаптиране и ублажене верзије Гримових бајки.

Браћа Грим имали су утицаја и на српску културу и обратно, захваљујући њиховом познанству са Вуком Стефановићем Караџићем, који је као и они бележио дела народне усмене књижевности. Гримови су од Вука Караџића чак и научили српски језик да би касније на немачки превели неколико српских народних песама, приповедака и бајки, па и Вукову граматику. Тако су дела српске народне књижевности постале доступна свима на немачком говорном подручју, а Јакоб Грим је у предговору Вукову збирку дела народне уметности написао да је то дело достојно дивљења.

Захваљујући томе што су браћа Грим у немачким књижевним круговима говорили о лепоти српске поезије, за њу се заинтересовао, не само романтичарски песник Клеменс фон Брентано, који је неколико српских песама објавио у алманаху „Путешествије песника”, већ и сам Јохан Волфганг Гете, на чији подстицај је српска народна поезија преведена на неколико језика.

Н. Радичевић