Напред нада, а иза само мука и невоља

Ниш – Из кабинета градоначелника Ниша у понедељак увече обавестили су новинаре штампаних и електронских медија да ће у уторак, тј. јуче, неколико аутобуса из великог конвоја који превози мигранте од Прешева према Београду и северу Србије, застати на пола сата и одморити се код некадашњег мотела „Наис” и на паркингу оближње пумпе. И, како је најављено, представницима медијских кућа биће омогућено да разговарају са њима. Јер, подсећамо, за само 24 часа, од недеље увече до понедељка у исто време из Македоније у Србију код Прешева, стигло је око 8.000 избеглица. Нешто пре 12 часова, за када је био заказан долазак аутобуса, новинарима је јављено да се долазак миграната помера за пола сата. У то време неколико новинара и једна ТВ екипа већ су били на „Наису”…

Око 13 часова, међутим, стигла је информација да се све отказује и одлаже за неку другу прилику, а сат времена касније проф. др Зоран Перишић, градоначелник Ниша, за „Политику” је објаснио:

– Организатори превоза миграната јавили су нам да је конвој аутобуса полиција зауставила код Врања и да се не зна када ће наставити пут даље. Из тог разлога морали смо да откажемо наш и сусрет новинара са њима за неку другу прилику – рекао нам је проф. Перишић.

Вратили смо се са паркинга на „Наису” у Ниш необављена посла, али и сазнали да је нишко градско руководство припремило све како би се мигранти дочекали на одморишту и како би добили припремљену храну да се окрепе и освежење. Пошто јуче нисмо били у прилици да разговарамо са онима који су у својим земљама захваћеним ратовима и сличним сукобима негде далеко на Блиском истоку или северу Африке оставили све што су имали – имовину, блиску родбину и донедавно, како стално понављају, миран и спокојан живот, преносимо кратак разговор забележен пре неколико дана када је једна група од десетак миграната пронађена на главној железничкој станици у Нишу.

– Невоља нас је натерала да бежимо од ратних страхота, од смрти и беде и од онога чему се ни у сну нисмо надали – да ћемо даноноћно страховати да ли ће наша деца и ми са њима остати живи. Трагедија је захватила цео наш народ, једина нада нам је да се домогнемо запада Европе – рекао нам је Адмир из Сирије.

Тога дана на главној железничкој станици није било галаме и инцидената. Страдалници и несрећници мирно су у групи, у окружењу неколицине припадника полиције пружали руке да би узели сендвич или боцу са водом које су им нудили путници који су се затекли на станици. У очима свих видела се туга. Двојица малишана су само на први поглед безбрижно трчкарала испред станице док је један младић бринуо о њима.

– Шта су ова и многа друга наша деца, а питам се и коме, скривила, где ће наставити да живе, хоће ли икада заборавити ове страхоте. Њихово детињство носиће жиг несреће док су живи. Стигли смо довде возом и планирамо да наставимо пут. Ја имам рођаке у Норвешкој и кренуо сам код њих, а моја два пријатеља успели су пред бекство да пребаце породице у Тунис, и сами кренули у непознато. Уништили су своја документа, јер се боје да им породице не настрадају уколико се сазна да су напустили земљу – испричао нам је, како се представио, Михран Адемир.

На његов коментар надовезао се отресити Рашид Исмар:

– Верујте, далек пут смо прешли, мучили се и мучимо, али једино се од када смо овде, мада то можда некоме звучи парадоксално, осећамо безбедним. Нико нас не туче, нико не малтретира. Свуда су у последњих десет дана до уласка у Србију на нас кидисали као да смо животиње, свуда до ових простора били смо изложени ружним повицима, увредама и насиљу… Хвала Србији. Ако буде среће да стигнемо тамо где нас је недаћа повела и будемо успели да наставимо било какав нормалан живот, вратићу се једнога дана да боље упознам вашу земљу – испричао нам је Рашид, који је лекар по професији.

Ова група миграната је са железничке станице у Нишу накратко пребачена до Полицијске управе у Нишу, одакле је организован превоз даље – за неке који су затражили азил у нашој земљи према центру у Крњачи код Београда, а остали ће, како су рекли, наставити пут према западу и северу Европе.