Проверите крвну слику

Малокрвност је 1843. године француски лекар Габриел Андрал означио латинским називом анемија. Ова болест може да буде изазвана губитком крви, смањеном производњом или појачаном разградњом црвених крвних зрнаца (еритроцита), недовољном количином хемоглобина, или смањеним уносом гвожђа, витамина Б12 и фолне киселине. 

На анемију треба да посумњамо када приметимо да се брзо замарамо, имамо појачан осећај хладноће у рукама и стопалима, слабију концентрацију, дође до опадање косе, поремећаја сна, смањеног апетита, нокти почну да се ломе. Тежа малокрвност може да буде удружена с појавом вртоглавице, главобоље, зујања у ушима, светлацима пред очима, депресивним расположењем. Код одраслих, анемију могу да изазову и поједини лекови који спречавају стварање желудачне киселине, лаксативи, скривена крварења у желуцу и цревима. Ова болест може да створи услове за појаву низа других и изазове срчане тегобе, будући да срце убрзаним радом настоји да повећа допремање кисеоника у ткива.

Лечење према узроку

Дијагноза анемије поставља се лабораторијским прегледом крви да би се утврдила концентрација хемоглобина, као и број, изглед, облик и величина еритроцита, а по потреби предузимају се и друге лабораторијске претраге. Анемија се, зависно од врсте, лечи препаратима гвожђа али и другим лековима. Тако, на пример, пернициозну анемију неће поправити узимање гвожђа, већ витамина Б12. Међутим, уколико је реч о сидеропенијској анемији, витамин Б12 је не лечи већ препарати гвожђа. Када је узрок анемије нека хронична болест, не помажу ни узимање гвожђа и витамина, већ санирање стања које је изазвало.  

Стручњаци кажу да анемија најчешће настаје због недостатка гвожђа, као последица недовољног уноса намирница или повећаних потреба организма за њим у одређеним животним периодима. Код старијих особа, најчешћи узрок ове болести је неприметно крварење из органа за варење. Честа је и код вегетаријанаца када неправилно комбинују намирнице.

Када се постави дијагноза неопходно је уз лекове и кориговати исхрану по препоруци лекара. Лечење траје од три до шест месеци, будући да се деловање терапије не може појачати узимањем веће дозе. Ресорпција гвожђа почиње у желуцу, а наставља у дванаестопалачном цреву и најбоља је ако се лек узме пре јела.

Стручњаци указују и на значај недостатка витамина Б12 и повећану учесталост различитих облика пернициозне анемије. Поменутог витамина највише има у свињској јетри и сардинама, нешто мање у месу, најмање у млечним производима, а нимало у намирницама биљног порекла. Пернициозна анемија код одраслих може да настане због гастритиса и чира на желуцу и недостатка протеина који се ствара у његовој слузокожи. Без те беланчевине није могућа апсорпција витамина Б12 чак и кад га у храни има довољно и у том случају мора да се узима доживотно инјекцијама.

Осим тога, без витамина Б12 није могућа ниједна функција фолне киселине (лат. folium list), а за њену делотворност неопходно је и присуство аскорбинске киселине (витамин Це). У садејству с њима, фолна киселина учествује у развоју еритроцита. Фолата највише има у пивском квасцу, јетри, бубрезима и свежем зеленом поврћу, коштуњавом воћу.

Малокрвност и успех

(/slika2)По речима проф. др Драгане Јанић, хематолога из Универзитетске дечије клинике, анализа крвне слике треба да се уради сваком детету већ у првој години живота, будући да је спречавање и благовремено лечење анемије изузетно важно за правилан физички и ментални развој. Многе  студије су показале да анемија изазвана недостатком гвожђа повећава склоност ка инфекцијама, смањује пажњу и способност учења, а тиме и успех у школи, а може да изазове и поремећај понашања. У нашој земљи, према истраживању Уницефа из 2000. године, анемично је готово свако треће дете узраста од шест месеци до пет година.

Сваки недостатак гвожђа у трудноћи утиче на његову количину код новорођенчета и одојчета. Гвожђа има мало у мајчином млеку, али се из њега изванредно искоришћава, за разлику од крављег млека из којег се готово не ресорбује. Осим тога, протеини из недовољно термички обрађеног пуномасног крављег млека могу да изазову мала оштећења на цревној слузокожи одојчета, а последица је губитак гвожђа. Стога одојчади до шест месеци која нису на природној исхрани треба давати адаптирано млеко за бебе или млеко у праху. Дневне количине млека после шестог месеца живота треба ограничити на један литар, а деци старијој од годину дана на пола литра.

Гвожђе се најбоље ресорбује из меса. Мале су разлике у његовој количини између белог меса, рибе, различитих врста црвеног меса и изнутрица (јетре). Осим тога, гвожђе из меса помаже ресорпцију гвожђа и из других намирница. Ваља знати и да се боље ресорбује из јаја него из поврћа. Иако га у поврћу има довољно, апсорпција гвожђа из намирница биљног порекла је ниска јер је ометају оксалати, фосфати и полифеноли, а у житарицама фитати који са гвожђем стварају нерастворљиве комплексе. Зачин оригано спречава апсорпцију гвожђа, а калцијум, карбонати и фосфати из млека, павлаке и јогурта је ометају.

Јела која се код нас сервирају за ручак с месом и куваним поврћем и салатом су идеалне комбинације за ресорпцију гвожђа, каже проф. др Јанић. Уз такав оброк не треба давати детету млеко или  јогурт. Уколико је стандард породице низак, уместо меса, треба му за ручак дати јаје с куваним поврћем и салатом од свежег поврћа, да би се витамином Це појачала апсорпција гвожђа.

Зашто је анемија изазвана недостатком гвожђа толико распрострањена, иако и код нас има доста препарата за њену корекцију? Између четвртог и шестог месеца се потроше резерве гвожђа одојчета, објашњава наша саговорница. Од тада концентрација хемоглобина зависи од његовог уноса храном. Осим тога, потребе за гвожђем у првој години живота су велике и не могу се задовољити само количинама које се налазе у намирницама и зато га, превентивно, треба додавати у облику препарата. Адолесценција је такође критичан период када се препоручује контрола крвне слике и узимање препарата гвожђа. У овом периоду анемија може да настане због повећаног утрошка гвожђа за изградњу мишића у оба пола и менструалних крварења код женске деце.

Гвожђе се узима пре јела

Међутим, највећи број препарата гвожђа се тешко подноси и због тих сметњи родитељи престају да га дају деци. Друго, да би се попуниле резерве, терапија мора да траје дуго. Међутим, велики број родитеља, чим наступи побољшање, обично престану са давањем. Има и оних који сматрају да поремећај може да се поправи само уношењем одређених врста намирни, што је недовољно.

– Препарат гвожђа се узима ујутро, пола сата пре оброка, с водом или воћним соком (никако с млеком или чајем!). Ако се лоше подноси (мука, надимање, дијареја) може да се узима у току оброка и то оног који не садржи млеко. Треба покушати и с давањем гвожђа пре спавања, јер је тада реакција органа за варење смањена. Упркос томе, неподношење феросулфата који се најчешће користи, испољава 30 одсто деце и зато се мора заменити другим. Давање гвожђа треба прекинути када дете има неку инфекцију, а по њеном престанку га наставити.

Лечење траје бар два месеца после нормализације вредности хемоглобина до које обично долази после три до пет месеци. Уколико се раније прекине, неће доћи до попуне депоа гвожђа, па ће се анемија опет појавити.

Није сувишно и више пута поновити да се малокрвност не може поправити само исхраном. Намирнице које се у нашој средини сматрају богатим гвожђем (коприва, корен купине, цвекла, спанаћ, џигерица, коњско месо), а нарочито покушај да се дете приволи да ту храну једе у великим количинама, неће допринети бржем излечењу. Родитељи ће свакако бити задовољни када виде да се детету у току узимања препарата гвожђа побољшава апетит, што је прилика да се погрешан начин исхране детета исправи, наводи проф. др Драгана Јанић.