Друмом и пругом, па кроз шуму и жицу

Хоргош, Кањижа – Тачно у 10 часова, бели комби кикиндских регистарских ознака изашао је јуче из прихватног центра за избеглице у Кањижи, крцат женама и децом са Блиског истока. Одмах за њим камп је напустио и плави, у којем је, чини нам се, било више мушкараца. Тринаест километара даље, код контролног пункта полиције у Хоргошу, возила су се зауставила, а путници су наставили пешице, старим железничким колосеком. Према Мађарској...

– Овде смо од раног јутра, дошли смо из Бечеја као испомоћ, каже нам љубазно млади полицајац на дужности. – Када смо стигли, затекли смо педесетак људи, који су спавали у неколико шатора, али и напољу, у врећама. Око седам сати подигли су шаторе.

Од пункта до међудржавне међе нема више од два километра. Стара железничка пруга Суботица – Сегедин води на званични гранични прелаз, али веома мало избеглица жели да легално ступи у Мађарску, јер им је намера да азил потраже у некој од развијенијих земаља ЕУ, превасходно Немачкој. Зато, чим мало одмакну, избеглице се по групама одвајају у такозвани зелени појас.

– У шуми их сачекују водичи. Најчешће су то наши, овдашњи Роми, који су видели начин да на избеглицама профитирају. Истурени су малолетници, испод четрнаест година, како не би били кривично одговорни. Наравно, деца нису сама осмислила овај „посао“, нити задржавају новац – каже нам Ђерђ Јухас, власник салаша на самој граници у Хоргошу.

Ђерђ, кога у Хоргошу и Кањижи зову и Ђура, некада је радио на царини, а сада држи приватну шпедицију. У радном веку срео је много путника, па и намерника који су покушавали да границу пређу у потаји, али није ни слутио да ће један од најмасовнијих илегалних канала ићи баш поред његовог салаша.

– Није пријатно. Много је то људи, и заиста је права срећа да већих инцидената нема. Тек по неки лоповлук. Плашим се, међутим, да тако неће дуго потрајати. Већи број избеглица аутоматски значи и више новца у оптицају, а интерес је чудо. Полиција би морала да појача контролу – каже Ђерђ.

У 26 шатора прихватног центра у Кањижи може да стане 800 особа. Избеглице буду ту од неколико сати до једног дана, док се не оперу и окрепе

Избеглице у Кањижу стижу аутобусима. За превоз од кампа до зеленог појаса, сазнајемо, комби-превозницима или таксистима плаћају 50 евра по особи. Водичи им, потом, узимају 10 евра по глави да би их провели до мађарске границе. Било је превара. Дешавало се да су читаве групе остављане негде усред атара.

Нису све избеглице с Блиског истока у могућности да плате превоз до границе код Хоргоша, Мартоноша, Малог Пијаца, Бачких Винограда или Хајдукова, где се тражи пролаз кроз мађарску жицу (наш северни сусед овде још није поставио најављену, четири метра високу ограду, али јесте превентивну, са три реда бодљикаве жице).

Разлике су очигледне: види се то и по држању, и по гардероби, и по пртљагу, па и по – ухрањености. Сиромашне избеглице се путевима крећу пешице, носећи децу у наручју или на раменима, а нису ретки ни призори где дете од две године иде укорак са мајком. Одмарају се по каналима, а једини прави предах имају у кампу у Кањижи.

У ову севернобачку општину дневно стигне око 60, 70 аутобуса са избеглицама. Само у ноћи између понедељка и уторка, пошто је „пуштена” грчко-македонска граница, стигло је близу три хиљаде људи.

– Овде имамо 26 шатора у које може да стане 800 особа. Срећа је што се избеглице не задржавају дуже, буду ту од неколико сати до једног дана, док се не оперу и окрепе за даљи пут. Организовали смо здравствену службу, а по потреби ангажујемо и лекаре Дома здравља у Кањижи. Имамо троје преводилаца за арапски. Црвени крст обезбеђује један суви оброк и флаширану воду дневно за 120 до 150 људи – каже нам координатор кампа Роберт Лесмајстер, службеник Републичког комесаријата за избеглице.

Цене у кампу као у кафићима и ресторанима брзе хране

Избеглице храну и безалкохолна пића могу да купе на два импровизована штанда испред кампа, по ценама које важе у кафићима и класичним ресторанима брзе хране, а одобрење за рад приватницима дала је општинска управа.

У локалној самоуправи у Кањижи кажу да су отварањем кампа само делимично решили проблем избеглица и донекле увели ред. У вароши, уверили смо се, нема више избеглица које спавају по парковима и користе јавне површине као тоалете. Приметно је повећано присуство полиције, која је такође бројчано појачана из других општина, конкретно Вршца.

У Кањижи очекују и да им „легне“ уплата од 14 милиона динара из покрајинског резервног фонда, којом би закрпили новонастале буџетске „рупе“.