Drumom i prugom, pa kroz šumu i žicu

Horgoš, Kanjiža – Tačno u 10 časova, beli kombi kikindskih registarskih oznaka izašao je juče iz prihvatnog centra za izbeglice u Kanjiži, krcat ženama i decom sa Bliskog istoka. Odmah za njim kamp je napustio i plavi, u kojem je, čini nam se, bilo više muškaraca. Trinaest kilometara dalje, kod kontrolnog punkta policije u Horgošu, vozila su se zaustavila, a putnici su nastavili pešice, starim železničkim kolosekom. Prema Mađarskoj...

– Ovde smo od ranog jutra, došli smo iz Bečeja kao ispomoć, kaže nam ljubazno mladi policajac na dužnosti. – Kada smo stigli, zatekli smo pedesetak ljudi, koji su spavali u nekoliko šatora, ali i napolju, u vrećama. Oko sedam sati podigli su šatore.

Od punkta do međudržavne međe nema više od dva kilometra. Stara železnička pruga Subotica – Segedin vodi na zvanični granični prelaz, ali veoma malo izbeglica želi da legalno stupi u Mađarsku, jer im je namera da azil potraže u nekoj od razvijenijih zemalja EU, prevashodno Nemačkoj. Zato, čim malo odmaknu, izbeglice se po grupama odvajaju u takozvani zeleni pojas.

– U šumi ih sačekuju vodiči. Najčešće su to naši, ovdašnji Romi, koji su videli način da na izbeglicama profitiraju. Istureni su maloletnici, ispod četrnaest godina, kako ne bi bili krivično odgovorni. Naravno, deca nisu sama osmislila ovaj „posao“, niti zadržavaju novac – kaže nam Đerđ Juhas, vlasnik salaša na samoj granici u Horgošu.

Đerđ, koga u Horgošu i Kanjiži zovu i Đura, nekada je radio na carini, a sada drži privatnu špediciju. U radnom veku sreo je mnogo putnika, pa i namernika koji su pokušavali da granicu pređu u potaji, ali nije ni slutio da će jedan od najmasovnijih ilegalnih kanala ići baš pored njegovog salaša.

– Nije prijatno. Mnogo je to ljudi, i zaista je prava sreća da većih incidenata nema. Tek po neki lopovluk. Plašim se, međutim, da tako neće dugo potrajati. Veći broj izbeglica automatski znači i više novca u opticaju, a interes je čudo. Policija bi morala da pojača kontrolu – kaže Đerđ.

U 26 šatora prihvatnog centra u Kanjiži može da stane 800 osoba. Izbeglice budu tu od nekoliko sati do jednog dana, dok se ne operu i okrepe

Izbeglice u Kanjižu stižu autobusima. Za prevoz od kampa do zelenog pojasa, saznajemo, kombi-prevoznicima ili taksistima plaćaju 50 evra po osobi. Vodiči im, potom, uzimaju 10 evra po glavi da bi ih proveli do mađarske granice. Bilo je prevara. Dešavalo se da su čitave grupe ostavljane negde usred atara.

Nisu sve izbeglice s Bliskog istoka u mogućnosti da plate prevoz do granice kod Horgoša, Martonoša, Malog Pijaca, Bačkih Vinograda ili Hajdukova, gde se traži prolaz kroz mađarsku žicu (naš severni sused ovde još nije postavio najavljenu, četiri metra visoku ogradu, ali jeste preventivnu, sa tri reda bodljikave žice).

Razlike su očigledne: vidi se to i po držanju, i po garderobi, i po prtljagu, pa i po – uhranjenosti. Siromašne izbeglice se putevima kreću pešice, noseći decu u naručju ili na ramenima, a nisu retki ni prizori gde dete od dve godine ide ukorak sa majkom. Odmaraju se po kanalima, a jedini pravi predah imaju u kampu u Kanjiži.

U ovu severnobačku opštinu dnevno stigne oko 60, 70 autobusa sa izbeglicama. Samo u noći između ponedeljka i utorka, pošto je „puštena” grčko-makedonska granica, stiglo je blizu tri hiljade ljudi.

– Ovde imamo 26 šatora u koje može da stane 800 osoba. Sreća je što se izbeglice ne zadržavaju duže, budu tu od nekoliko sati do jednog dana, dok se ne operu i okrepe za dalji put. Organizovali smo zdravstvenu službu, a po potrebi angažujemo i lekare Doma zdravlja u Kanjiži. Imamo troje prevodilaca za arapski. Crveni krst obezbeđuje jedan suvi obrok i flaširanu vodu dnevno za 120 do 150 ljudi – kaže nam koordinator kampa Robert Lesmajster, službenik Republičkog komesarijata za izbeglice.

Cene u kampu kao u kafićima i restoranima brze hrane

Izbeglice hranu i bezalkoholna pića mogu da kupe na dva improvizovana štanda ispred kampa, po cenama koje važe u kafićima i klasičnim restoranima brze hrane, a odobrenje za rad privatnicima dala je opštinska uprava.

U lokalnoj samoupravi u Kanjiži kažu da su otvaranjem kampa samo delimično rešili problem izbeglica i donekle uveli red. U varoši, uverili smo se, nema više izbeglica koje spavaju po parkovima i koriste javne površine kao toalete. Primetno je povećano prisustvo policije, koja je takođe brojčano pojačana iz drugih opština, konkretno Vršca.

U Kanjiži očekuju i da im „legne“ uplata od 14 miliona dinara iz pokrajinskog rezervnog fonda, kojom bi zakrpili novonastale budžetske „rupe“.