Хилари у паници

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 20.фебруара– Дуго пропагирана као „сигурна победница” у изборној кампањи за председника САД, Хилари Клинтон је згранута – поразима које трпи унутар надметања за номинацију у својој Демократској партији. Целе две недеље ређа минус за минусом.

Синоћним убедљивим победама у Висконсину (58 : 41 одсто) и на Хавајима (76:24) Барак Обама је забележио девети и десети узастопни тријумф над бившом „првом дамом”, у „маратону” ка Белој кући. Она и њен штаб, који је већ истумбала после упозоравајућег низа неуспеха, сада су у паници, претпостављају посматрачи.

Да би „ухватила корак” са ривалом, неопходно јој је да га надмаши 4. марта у Тексасу и Охају. Изгуби ли и тамо опет – шансе ће јој пасти такорећи на нулу.

Калкулише да ће је до победе у те две савезне државе довести „њене” масе Латиноса (у Тексасу) и ниже плаћеног радништва (у Охају). Али, крах који је доживела у Висконсину показује да Обама снажно продире и у њену изборну базу. Добила је само неки проценат више међу женама и особама старијим од 60 година, на чије се подршке највише ослања, а изгубила је у свим осталим гласачким категоријама.

У компликованој изборној шеми демократа, Хилари и даље не стоји тако лоше, како би се рекло по њеним учесталим поразима. За страначку председничку номинацију гласаће делегати, међу којима Обама сада има невелику предност од 1.301: 1.239, пошто је Клинтонова скупила већи број „суперделегата” (чији статус не произлази из избора већ из партијских и државних функција). За коначну победу унутар странке потребна је подршка 2.025 делегата.

Истовремено је међу републиканцима још две победе (у Висконсину и држави Вашингтон) приуштио ветеран Џон Мекејн и приближио се партијској номинацији. Располаже са 870 делегата од 1.191 неопходног за коначни тријумф, далеко више од истрајних конкурената Мајка Хакабија и Рона Пола.

Гледајући историјски двобој међу демократама – који претендују да на чело САД први пут дође црнац или жена – Мекејн као да рачуна на досад политички доминантан слој белих мушкараца. Обама, међутим, успева да премошћује расне разлике и испоставља се као окупљач маса које желе промену политичког курса и долазак личности која ће својом „свежином” пресећи ланац „већ виђеног”.

Таква ривалова мобилизација за Хилари представља додатни проблем. Многима се, наиме, не свиђа могућност да се продужи „династичка владавина” – да после Буша, оца и сина, на власт по други пут дођу и Клинтонови (муж, па евентуално његова супруга).

Уследиће, процењују познаваоци, још жешћи обрачуни међу председничким претендентима. Предвиђају, нарочито, заоштравања у редовима демократа, између илиноиског сенатора и њујоршке сенаторке.

Клинтонови су више пута покушали да Обаму представе као „неозбиљног” за највишу дужност. Такви напади показали су се досад прилично контрапродуктивним, у складу с пословицом „Ко другоме јаму копа, сам у њу пада”.