Какву аутономију добијају Срби на Косову

Дан после постигнутог договора о четири најспорније тачке српско-албанских преговора, који неки већ називају историјским, званичници у Београду и Приштини већ су почели да га тумаче на различите начине, и једни и други описујући то као своју велику победу. Директор владине Канцеларије за КиМ Марко Ђурић говори о резултату од 5 : 0 у корист Београда, при томе мислећи на четири потписана споразума, али и на то што ће они омогућити отварање поглавља и убрзани пут европских интеграција Србије, док косовски премијер Иса Мустафа споразумима даје „историјску тежину на путу ојачавања државе и партнерства са ЕУ и САД”. Истовремено, опозиција и у Србији и на Косову негодује, тврдећи да није баш све тако како тврде преговарачи из Брисела.

Према Ђурићевим речима, Заједница српских општина, као темељ опстанка српског народа на Косову и Метохији, добила је овим споразумом свој политички и формални темељ. ЗСО ће, како је појаснио, имати конкретна извршна овлашћења, политичке органе карактеристичне за аутономне целине, и скупштину која ће доносити политичке одлуке и самостално одлучивати о садржини статута, док ће запослени у заједници имати статус државних службеника. То, каже он, значи да је ЗСО и званично јавна институција.

Када је реч о вези ЗСО са Србијом, Ђурић је објаснио да ће заједница бити директно финансирана из Србије и ослобођена плаћања свих пореза, царина и дажбина Приштини. ЗСО ће, тврди он, имати нешто што ниједна институција у претходних 15 година није имала – директне институционалне везе са Србијом. „ЗСО, како и пише, биће директно финансирана од стране Републике Србије, а ми ћемо отворити врата и за међународне донације, за шта је већ исказано интересовање”, рекао је Ђурић на конференцији за новинаре.

За Београд је такође изузетно важно то што захваљујући овим споразумима Србија може да рачуна на подршку за отварање поглавља. Тиме смо, каже, решили велики проблем који је стајао на путу интеграција. Он је подсетио да су неке важне земље тражиле квалитетан искорак у разговорима и оценио да смо то постигли.

Ђурић је појаснио и да је рок за усвајање статута ЗСО четири месеца, те да су неки политички проблеми остављени отворени, јер их, како је рекао, није било могуће одмах решити.

„Разговори о статуту ће бити подједнако изазовни као и преговори до сада. Усвајањем принципа за оснивање ЗСО зацртали смо њен оквир и како ће та заједница да изгледа и од тога нема одступања. Могу да се мењају владе и политичари, можда ће неки политичари завршити у суду за ратне злочине, али ти принципи остају”, категоричан је био Ђурић додајући да је до неких споразума дошло уз велико негодовање приштинске стране, али је ЕУ, како каже, била тег на нашој страни.

Функционер Демократске странке и некадашњи преговорач са Приштином Борко Стефановић каже да није јасно какве ингеренције ће имати Заједница српских општина. Он тврди да је очигледно да неће имати извршна овлашћења и самостално одлучивање у здравству, школству, просторном планирању, економском развоју. „Остаје само координација и надзор. Не мислим да је то лоше, али је све што је урађено далеко од онога што се говорило и обећавало нарочито Србима на КиМ. Све је обавијено једном патином и неким бусањем у патриотска прса”, каже Стефановић.

Посланик СДС-а и некадашњи министар за Косово и Метохију Горан Богдановић, уз опаску да је добро што је дошло до договора, нарочито што то отвара пут Србије ка ЕУ, оцењује да оно што власт говори о надлежностима ЗСО има свака друга општина било на Косову, било у Србији или Европи. Како каже, ако је истина то што тврди власт, онда би морало да дође до промене косовског устава и закона. Изостанак промене косовског устава и закона би, према Богдановићу, био показатељ да је неистина оно што се пласира као договорено.

Анализирајући споразум, косовски Институт за демократију каже да он води ка трећем нивоу власти. ЗСО, према њиховом тумачењу, има потпуно надгледање над образовањем, здравством, над економским развојем на локалном нивоу што је иначе све под одговорношћу надлежних министарстава. Из института напомињу и да заједница није попут НВО, као што су то рекли неки косовски званичници, и то зато што су њени упосленици цивилни радници, зато што ће се финансирати из буџета Косова, што ће предлагати команданта полиције за север, а њен статут усваја министарство за администрацију локалне самоуправе.

Одличан амерички познавалац нашег политичког и уставног система који дуже од две деценије прати промене нашег правног устројства под западним утицајем каже да је неповерљив према сваком документу који тврди да ће неко политичко тело нешто да учини уколико исти документ не предвиђа и шта ће се тачно десити ако то политичко тело пропусти да то учини. У овом случају, он се пита шта ће бити ако влада Косова не усвоји декрет који би потом требало да размотри уставни суд и шта ће бити ако влада Косова усвоји декрет, али уставни суд оцени да је неприхватљив. Које су последице? Овај експерт, који је желео да остане анониман, каже да таква врста недоречености може да буде и у корист ЗСО, уколико Срби буду користили своје прерогативе довољно енергично. Он подсећа на анегдоту из времена прављења Дејтонског споразума, када му је водећи амерички правни експерт који је скицирао тај документ, једнако као и текст Вашингтонског споразума пре њега, на примедбу да систем неће бити примењив одговорио: „Мој задатак није био да направим систем примењив у пракси, већ само да срочим нешто на што ће завађене стране пристати.”

Према речима политичког аналитичара Душана Јањића, споразуми потписани у Бриселу, нарочито о успостављању Заједнице српских општина, велика су ствар и биће „моћан инструмент” Срба на КиМ. ЗСО, међутим, тврди он, нема извршну власт.

„Они који су опседнути извршном влашћу рећи ће да смо изгубили, али ја мислим да је ово максимум који се могао добити у овом тренутку”, каже Јањић, а преноси Танјуг.

Један наш саговорник из дипломатских кругова слаже се да ЗСО није добила извршна овлашћења. Њему споразум изгледа као да су закамуфлирани сви могући уступци Приштини са циљем да се Косово консолидује као независна држава. Ово су, оцењује он, споразуми двеју независних држава, који Србији ништа не доносе. Према његовом мишљењу, ово је чак мање од Ахтисаријевог плана.

Директор Института за упоредно право Јован Ћирић сматра да Београд мора да се навикне да буде парничар.

„Морамо се припремити за једну дуготрајну парницу, у којој ћемо ми тумачити ствари на један начин, а други ће тумачити на свој начин, и неким финим парничарским методама покушати да извојујемо победу. Није ништа ни добијено ни изгубљено, то је једна отворена парница”, сматра Ћирић и каже да му споразум на први поглед не изгледа лоше.