Kakvu autonomiju dobijaju Srbi na Kosovu

Dan posle postignutog dogovora o četiri najspornije tačke srpsko-albanskih pregovora, koji neki već nazivaju istorijskim, zvaničnici u Beogradu i Prištini već su počeli da ga tumače na različite načine, i jedni i drugi opisujući to kao svoju veliku pobedu. Direktor vladine Kancelarije za KiM Marko Đurić govori o rezultatu od 5 : 0 u korist Beograda, pri tome misleći na četiri potpisana sporazuma, ali i na to što će oni omogućiti otvaranje poglavlja i ubrzani put evropskih integracija Srbije, dok kosovski premijer Isa Mustafa sporazumima daje „istorijsku težinu na putu ojačavanja države i partnerstva sa EU i SAD”. Istovremeno, opozicija i u Srbiji i na Kosovu negoduje, tvrdeći da nije baš sve tako kako tvrde pregovarači iz Brisela.

Prema Đurićevim rečima, Zajednica srpskih opština, kao temelj opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, dobila je ovim sporazumom svoj politički i formalni temelj. ZSO će, kako je pojasnio, imati konkretna izvršna ovlašćenja, političke organe karakteristične za autonomne celine, i skupštinu koja će donositi političke odluke i samostalno odlučivati o sadržini statuta, dok će zaposleni u zajednici imati status državnih službenika. To, kaže on, znači da je ZSO i zvanično javna institucija.

Kada je reč o vezi ZSO sa Srbijom, Đurić je objasnio da će zajednica biti direktno finansirana iz Srbije i oslobođena plaćanja svih poreza, carina i dažbina Prištini. ZSO će, tvrdi on, imati nešto što nijedna institucija u prethodnih 15 godina nije imala – direktne institucionalne veze sa Srbijom. „ZSO, kako i piše, biće direktno finansirana od strane Republike Srbije, a mi ćemo otvoriti vrata i za međunarodne donacije, za šta je već iskazano interesovanje”, rekao je Đurić na konferenciji za novinare.

Za Beograd je takođe izuzetno važno to što zahvaljujući ovim sporazumima Srbija može da računa na podršku za otvaranje poglavlja. Time smo, kaže, rešili veliki problem koji je stajao na putu integracija. On je podsetio da su neke važne zemlje tražile kvalitetan iskorak u razgovorima i ocenio da smo to postigli.

Đurić je pojasnio i da je rok za usvajanje statuta ZSO četiri meseca, te da su neki politički problemi ostavljeni otvoreni, jer ih, kako je rekao, nije bilo moguće odmah rešiti.

„Razgovori o statutu će biti podjednako izazovni kao i pregovori do sada. Usvajanjem principa za osnivanje ZSO zacrtali smo njen okvir i kako će ta zajednica da izgleda i od toga nema odstupanja. Mogu da se menjaju vlade i političari, možda će neki političari završiti u sudu za ratne zločine, ali ti principi ostaju”, kategoričan je bio Đurić dodajući da je do nekih sporazuma došlo uz veliko negodovanje prištinske strane, ali je EU, kako kaže, bila teg na našoj strani.

Funkcioner Demokratske stranke i nekadašnji pregovorač sa Prištinom Borko Stefanović kaže da nije jasno kakve ingerencije će imati Zajednica srpskih opština. On tvrdi da je očigledno da neće imati izvršna ovlašćenja i samostalno odlučivanje u zdravstvu, školstvu, prostornom planiranju, ekonomskom razvoju. „Ostaje samo koordinacija i nadzor. Ne mislim da je to loše, ali je sve što je urađeno daleko od onoga što se govorilo i obećavalo naročito Srbima na KiM. Sve je obavijeno jednom patinom i nekim busanjem u patriotska prsa”, kaže Stefanović.

Poslanik SDS-a i nekadašnji ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović, uz opasku da je dobro što je došlo do dogovora, naročito što to otvara put Srbije ka EU, ocenjuje da ono što vlast govori o nadležnostima ZSO ima svaka druga opština bilo na Kosovu, bilo u Srbiji ili Evropi. Kako kaže, ako je istina to što tvrdi vlast, onda bi moralo da dođe do promene kosovskog ustava i zakona. Izostanak promene kosovskog ustava i zakona bi, prema Bogdanoviću, bio pokazatelj da je neistina ono što se plasira kao dogovoreno.

Analizirajući sporazum, kosovski Institut za demokratiju kaže da on vodi ka trećem nivou vlasti. ZSO, prema njihovom tumačenju, ima potpuno nadgledanje nad obrazovanjem, zdravstvom, nad ekonomskim razvojem na lokalnom nivou što je inače sve pod odgovornošću nadležnih ministarstava. Iz instituta napominju i da zajednica nije poput NVO, kao što su to rekli neki kosovski zvaničnici, i to zato što su njeni uposlenici civilni radnici, zato što će se finansirati iz budžeta Kosova, što će predlagati komandanta policije za sever, a njen statut usvaja ministarstvo za administraciju lokalne samouprave.

Odličan američki poznavalac našeg političkog i ustavnog sistema koji duže od dve decenije prati promene našeg pravnog ustrojstva pod zapadnim uticajem kaže da je nepoverljiv prema svakom dokumentu koji tvrdi da će neko političko telo nešto da učini ukoliko isti dokument ne predviđa i šta će se tačno desiti ako to političko telo propusti da to učini. U ovom slučaju, on se pita šta će biti ako vlada Kosova ne usvoji dekret koji bi potom trebalo da razmotri ustavni sud i šta će biti ako vlada Kosova usvoji dekret, ali ustavni sud oceni da je neprihvatljiv. Koje su posledice? Ovaj ekspert, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da takva vrsta nedorečenosti može da bude i u korist ZSO, ukoliko Srbi budu koristili svoje prerogative dovoljno energično. On podseća na anegdotu iz vremena pravljenja Dejtonskog sporazuma, kada mu je vodeći američki pravni ekspert koji je skicirao taj dokument, jednako kao i tekst Vašingtonskog sporazuma pre njega, na primedbu da sistem neće biti primenjiv odgovorio: „Moj zadatak nije bio da napravim sistem primenjiv u praksi, već samo da sročim nešto na što će zavađene strane pristati.”

Prema rečima političkog analitičara Dušana Janjića, sporazumi potpisani u Briselu, naročito o uspostavljanju Zajednice srpskih opština, velika su stvar i biće „moćan instrument” Srba na KiM. ZSO, međutim, tvrdi on, nema izvršnu vlast.

„Oni koji su opsednuti izvršnom vlašću reći će da smo izgubili, ali ja mislim da je ovo maksimum koji se mogao dobiti u ovom trenutku”, kaže Janjić, a prenosi Tanjug.

Jedan naš sagovornik iz diplomatskih krugova slaže se da ZSO nije dobila izvršna ovlašćenja. Njemu sporazum izgleda kao da su zakamuflirani svi mogući ustupci Prištini sa ciljem da se Kosovo konsoliduje kao nezavisna država. Ovo su, ocenjuje on, sporazumi dveju nezavisnih država, koji Srbiji ništa ne donose. Prema njegovom mišljenju, ovo je čak manje od Ahtisarijevog plana.

Direktor Instituta za uporedno pravo Jovan Ćirić smatra da Beograd mora da se navikne da bude parničar.

„Moramo se pripremiti za jednu dugotrajnu parnicu, u kojoj ćemo mi tumačiti stvari na jedan način, a drugi će tumačiti na svoj način, i nekim finim parničarskim metodama pokušati da izvojujemo pobedu. Nije ništa ni dobijeno ni izgubljeno, to je jedna otvorena parnica”, smatra Ćirić i kaže da mu sporazum na prvi pogled ne izgleda loše.