Ни у збег без смартфона

Стотине хиљада километара остављају иза себе прелазећи са континента на континент, а једино без чега не би могли да замисле своје путовање је – мобилни телефон. Најсигурнији водич кроз светско глобално село није тежи од неколико десетина грама и стаје у џеп.

Мигрантима из Сирије, Авганистана, Ирака, Еритреје који последњих месеци пролазе и кроз нашу земљу, „паметни“ телефон, са којим могу да се прикаче на интернет, и мапа је и компас и главни извор информација и веза са породицом и „сигнални пиштољ“ помоћу којег могу да јаве да су живи – и да им треба помоћ. „Кад год дођем у нову земљу, купим СИМ картицу, активирам интернет и скинем мапу да видим где сам“, испричао је тридесетдвогодишњи професор музике из Сирије ког су новинари пронашли на поломљеној клупи у једном београдском парку док је зурио у екран свог „паметног телефона“ и планирао следећи корак ка северној Европи. „Ухвати ме паника кад батерија почне да се приближава минимуму“, вели.

Избеглице које су протеклих дана стизале на грчко острво Кос описивале су своје телефоне као највећу драгоценост коју имају. На мору су их умотавали у пластичне кесе, а некима су и живот спасли, будући да су мали уређаји омогућавали обалској стражи да им лоцира позицију.

Гугл мапе и џи-пи-ес навигација постали су сајбер-водичи мигрантима на дугом и неизвесном путу ка земљама западне Европе, а фејсбук групе, које имају десетине хиљада чланова, место на којем могу да сазнају где има пограничне полиције, колико кошта превоз до одређених одредишта, где се може преноћити, а где нешто појести, ту се размењују искуства, постављају питања и деле савети, каче фотографије... Бесплатне апликације, „вајбер“ и „WhatsApp”, омогућавају им да се јаве породици, пријатељима. Технологија је променила профил избеглице 21. века,  који не мора да зависи од кријумчара да би се кретао Европом. Иако на „Фејсбуку” постоје затворене групе на арапском језику на којим кријумчари нуде услуге превоза до европских дестинација, као да су туристичке агенције, а не илегални канали транспорта, њихов црни бизнис угрожава чињеница да све више миграната иде већ утабаним рутама о којима на друштвеним мрежама постоји довољно информација оних добронамернијих који деле своја искуства са другима. Једна од тих група је и „Како емигрирати у Европу” са 39.304 члана. Наводно, зато су се од почетка конфликта у Сирији и цене услуга кријумчара преполовиле. Избеглице у ери интернета нису принуђене да беже из ратних подручја без драгих успомена, то јест породичних фотографија које чувају на телефону.