Лекари на Железничкој станици – прва помоћ мигрантима

„Протекла два дана имао сам јаке болове у стомаку и осећао сам се исцрпљено. Нисам знао где да потражим помоћ, а онда ме је неки човек посаветовао да одем на станицу где раде лекари који помажу свима. Отишао сам до њих, прегледали су ме и дали ми лекове.” Овим речима Сиријац М. Н., кога смо затекли испред амбуланте на Железничкој станици, објашњава како је стигао до медицинара. С кесом у руци упутио се ка парку на Аутобуској станици где ће, каже, провести један дан, а затим се нада одласку у неку „богату” земљу на Западу.

Он није једини мигрант који је дошао да потражи помоћ лекара у станичној амбуланти. Свакога дана десетак миграната на том месту успева да добије помоћ здравствених радника, а највише је оних из Сирије, Пакистана и Камеруна.

Висока температура, малаксалост и бол у грлу или у стомаку их терају да потраже савет лекара, а има и оних који су долазили да се пожале на симптоме респираторних инфекција. Мигрантима је често помоћ потребна због уганућа ноге, а неки се појављују и са отвореним ранама на стопалима јер месецима пешаче у неудобној обући.

Јелена Микић

Све услуге у амбуланти су бесплатне, каже др Јелена Микић, и примећује да им се јављају више мушкарци него жене и то млађи.

– Већина нема никакву документацију. Тешко комуницирамо са њима јер мало оних који траже помоћ знају енглески језик. Инсистирамо да дође неко од њихових познаника ко добро говори енглески како би могао да преведе шта заправо мучи пацијента. Долазе родитељи са децом, указали смо помоћ и једној породици која је довела бебу стару дест дана. Новорођенче је имало проблем са пупчаником зато што није правилно пресечен. Болесну децу збрињавамо у амбуланти, а ако је потребно шаљемо их у Дечју клинику у Тиршовој или у Институт за мајку и дете – наглашава др Микић.

Амбуланта на станици ради 24 сата, а лекари излазе на терен када некоме позли на перону или у самој станици, како би указали прву помоћ. И на Аутобуској станици постоји слична амбуланта, која као и ова функционише у оквиру Завода за здравствену заштиту радника „Железнице Србије”.

– Имала сам деветнаестогодишњака из Сирије, који је допутовао у Београд преко Врања, а коме је била потребна помоћ због болова у стомаку. Видела сам у документацији коју је показао да је у Врању примио инфузију и да је добио упут за болничко лечење, али није желео да остане у клиници. Због јаких болова пристао је да оде на преглед код хирурга у Ургентни центар. Мучнина и болови били су разлог да још једног пацијента пошаљемо на даље лечење у Ургентни центар. Код нас је била жена којој је позлило због ниског притиска. Указали смо јој прву помоћ и она је наставила је пут – додаје др Микић.

Осим што су лекари ове амбуланте на располагању путницима којима изненада позли на станици, они имају неколико хиљада пацијената који су одлучили да отворе здравствени картон баш код њих. Међу пацијентима су бивши и садашњи радници „Железнице”, али и бројни други грађани који су ове медицинаре одабрали за своје лекаре опште праксе.