Тајна седница парламента?

Кад ће бити одржана седница Народне скупштине Србије на којој би влада посланицима требало да представи мере које ће предузети поводом једностраног проглашења независности Косова и Метохије, још се не зна, а у већини посланичких клубова очекују да то буде током ове недеље, можда већ сутра. Председник парламента Оливер Дулић изјавио је да очекује захтев за заказивање ванредног заседања након данашње седнице владе. Међутим, нико званично неће да каже хоће ли седница бити затворена за јавност, како се незванично може чути, а једино радикали истичу да су против тога.

Министри су на седници парламента у децембру, посвећеној Космету, обавестили посланике да је свако министарство припремило мере за случај једностраног проглашења независности, али да су оне тајна, јер „ниједна држава не открива шта ће предузети у таквој ситуацији”. На седници одржаној у понедељак, на којој је парламент потврдио владину Одлуку о поништавању свих аката о једностраном проглашењу независности Космета, радикали и социјалисти су инсистирали да се посланицима каже шта садржи Акциони план владе. Најављено је и да ће то бити учињено, а после тога се само незванично могло чути да ће та седница бити затворена за јавност.

Према Пословнику о раду, седнице Народне скупштине и њених одбора могу бити затворене за јавност у случајевима одређеним законом, ако то предложи влада, одбори или најмање 20 народних посланика. У Пословнику се наводи и да предлог мора бити образложен, а о њему се гласа, без претреса. То је све што Пословник прописује. Пословник, на пример, не предвиђа да посланици потпишу било какав „папир”, којим ће се обавезати да неће износити у јавност то што сазнају на затвореној седници. Уколико би влада тражила да седница буде затворена за јавност и то, на пример, образложила тиме да су подаци из Акционог плана државна тајна, посланици би, уколико би јавно говорили о томе што су сазнали, могли, евентуално, да одговарају по Кривичном законику, који каже: „Ко неовлашћено непозваном лицу саопшти, преда или учини доступним податке или документе који су му поверени или до којих је на други начин дошао, а који представљају државну тајну, казниће се затвором од једне до десет година.” Кривични законик под државном тајном сматра „податке или документа који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона проглашени државном тајном и чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за безбедност, одбрану, или за политичке, војне или економске интересе Србије”.

Закон о основама уређења служби безбедности Републике Србије, који је донет прошлог децембра, међутим, предвиђа да чланови Одбора за одбрану и безбедност, који контролишу рад служби безбедности, потписују „изјаву о обавези чувања тајне после избора у одбор, а лица која учествују у раду одбора – пре почетка ангажовања у одбору”. Овај закон, такође, обавезује све поменуте да „штите и чувају поверљиве информације до којих дођу у раду одбора и после престанка чланства, односно рада у њему”.

Ивица Дачић, председник Одбора за одбрану и безбедност, каже да чланови овог тела још нису потписали ову изјаву, „Закон је тек донет, али у току је потписивање”. Што се тиче предстојеће седнице парламента, Дачић каже да су социјалисти, у принципу, за отвореност, али ће у зависности од тога шта влада предложи одлучити хоће ли бити за то да се седница затвори за јавност.

Томислав Николић, шеф посланичке групе СРС-а, каже за „Политику” да би „влада морала да има страшно важне разлоге да затражи затварање седнице да би радикали то подржали, али не видим који би то разлози могли бити”. Он остаје при ранијем ставу да ова седница не треба да буде затворена за јавност.

У овом сазиву није било затворених седница парламента, а у претходном је само Одбор за одбрану и безбедност у време погрома над Србима на Космету, 17. марта 2004. године, био у сталном заседању 15 дана, а све седнице су биле затворене за јавност с тим што је председник одбора после сваке саопштавао новинарима податке с којима је јавност могла да буде упозната. Слично је било и у првом постпетооктобарском сазиву, а повод затворених седница одбора била су збивања на југу Србије. Ни у претходним сазивима није се често прибегавало затвореним седницама, а било их је и, углавном, биле су посвећене или Космету или југу Србије. На суђењу Слободану Милошевићу у Хагу, као доказни материјал, Хашко тужилаштво је приложило „Збирку докумената са затворених седница Скупштине Србије одржаних 26. и 27. септембра 1991, 17. и 24. октобра 1991, 6. и 27. новембра 1991, 19. децембра 1991. године и 6. маја 1992. године”.