Јусеин Болт – па сви остали

Јусеин Болт већ традиционално осваја по три златне медаље на великим такмичењима (изузетак у Даегуу 2011. када је дисквалификован због прераног старта на 100 м), али његови тријумфи у Пекингу на 15. светском првенству у атлетици могу се сврстати у прва чуда, можда и већа од троструких победа с новим светским рекордима на Олимпијским играма у Пекингу 2008. и на Светском првенству у Берлину 2009. године.

Тада је Јамајчанин био у напону снаге, још није знао шта су то повреде, а ове сезоне баш због њих, имао је само шест трка у четири дана – две на 100 м, једну на 200, једну штафетну и једну на 400 м. С најбољим резултатима у сезони од 9,87 на 100 и 20,13 на 200 м био је аутсајдер у очекиваним дуелима с Џастином Гетлином, који је победио у свих 26 трка на 100 и 200 м ове сезоне, и не само с њим. Када им је изашао на црту, међутим, био је поново онај непобедиви Болт. После његових тријумфа на 100 и 200 м питање победе јамајчанске штафете није се ни постављало и Болт сада има рекордних 11 златних медаља са светских шампионата.

Болт је био један од тринаесторо светских шампиона из Москве 2013. који су у Пекингу одбранили своје титуле, а у вансеријска достигнућа убраја се и узастопни двоструки тријумф Британца Моа Фараха на 5.000 и 10.000 метара, и то у борби с фантастичним кенијским дугопругашима, најзаслужинијим што се Кенија први пут нашла на челној позицији по броју освојених медаља. Кенијци, међутим, више не побеђују само на стазама од 800 метара и дужим. У Пекингу Николас Бет донео први тријумф на 400 м с препонама, а Џулијус Јего не само прво злато у бацању копља, већ и прву медаљу у бацачким дисциплинама уопште. Он је још с 92,72 м постао трећи свих времена.

Исто место на вечитој ранг-листи изборила је с 21,63 нова светска шампионка на 200 м Холанђанка Дафне Шиперс, четврти резултат свих времена на 400 м с 43,48 постигао је неочекивани победник Јужноафриканац Вејд ван Никерк, а Американац Кристијан Тејлор је одбрану злата у троскоку зачинио резултатом 18,21 м у последњој серији. Између њега и светског рекордера Џонатана Едвардса (18,29 м из 1995) не стоји више нико. На челу листе ових екстраординарних подвижника је Американац Ештон Итон, једини који је на Светском првенству поставио нови светски рекорд. Сопствени рекорд у десетобоју из 2012. надмашио је за шест бодова и он сада износи 9.045.

Сви ти резултати допринели су успеху 15. шампионата света. На „Птичјем гнезду” у девет такмичарских дана постигнуто је сијасет личних рекорда, 89 државних рекорда, међу којима је рекорд Иване Шпановић у скоку удаљ (7,01 м), 12 континенталних рекорда, 17 најбољих резултата сезоне у свету, пет рекорда светских првенстава и један светски рекорд.

Ти резултати повећали су задовољство Ламина Дијака, председника Светске асоцијације атлетских федерација (ИААФ), под чијом је палицом последњи пут одржано једно светско првенство, али и Себастијана Коуа, који је преузео руковођење светском атлетиком породицом. То су истакли на завршној конференцији за медије у Пекингу, а Дијак је с поносом истакао да је, „изузимајући фудбал, атлетика једини олимпијски спорт који може да привуче толики број гледалаца”. 

Такмичења на „Птичјем гнезду” у којима је учествовало 1.873 такмичара из 207 земаља посматрало је укупно 681.864 особа, а телевизијски преноси могли су да се гледају у више од 200 земаља и територија. Међу њима била је, наравно, и Србија у којој се гледалачки бум, када је у питању „краљица спортова”, догодио на прошлом шампионату света у Москви 2013. када је Ивана Шпановић у скоку удаљ освојила прву медаљу за нашу атлетику на светским шампионатима, а Емир Бекрић на 400 м препоне другу…

Наш петочлани тим, без Татјане Јелаче (материнство), Емира Бекрића и Михаила Дудаша (повреде), није био јак као у Москви, а врхунске домете остварили су као што је најавио селектор Слободан Поповић пред полазак у Пекинг, Ивана Шпановић и Асмир Колашинац. Шпановићева је одбранила бронзу из Москве померајући границе државног рекорда и у квалификацијама и у финалу када је два пута за сантиметар надмашила границу од седам метара, а Колашинац је остварио свој најбољи наступ на светским шампионатима „репризирајући” онај са Олимпијских игара у Лондону – 20,71 м и седмо место.

Обоје су наше највеће узданице на атлетским такмичењима на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру идуће године, а на Атлетском савезу Србије је ради на томе да што већи број атлетичарки и атлетичара испуни олимпијске норме.