Jusein Bolt – pa svi ostali

Jusein Bolt već tradicionalno osvaja po tri zlatne medalje na velikim takmičenjima (izuzetak u Daeguu 2011. kada je diskvalifikovan zbog preranog starta na 100 m), ali njegovi trijumfi u Pekingu na 15. svetskom prvenstvu u atletici mogu se svrstati u prva čuda, možda i veća od trostrukih pobeda s novim svetskim rekordima na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. i na Svetskom prvenstvu u Berlinu 2009. godine.

Tada je Jamajčanin bio u naponu snage, još nije znao šta su to povrede, a ove sezone baš zbog njih, imao je samo šest trka u četiri dana – dve na 100 m, jednu na 200, jednu štafetnu i jednu na 400 m. S najboljim rezultatima u sezoni od 9,87 na 100 i 20,13 na 200 m bio je autsajder u očekivanim duelima s Džastinom Getlinom, koji je pobedio u svih 26 trka na 100 i 200 m ove sezone, i ne samo s njim. Kada im je izašao na crtu, međutim, bio je ponovo onaj nepobedivi Bolt. Posle njegovih trijumfa na 100 i 200 m pitanje pobede jamajčanske štafete nije se ni postavljalo i Bolt sada ima rekordnih 11 zlatnih medalja sa svetskih šampionata.

Bolt je bio jedan od trinaestoro svetskih šampiona iz Moskve 2013. koji su u Pekingu odbranili svoje titule, a u vanserijska dostignuća ubraja se i uzastopni dvostruki trijumf Britanca Moa Faraha na 5.000 i 10.000 metara, i to u borbi s fantastičnim kenijskim dugoprugašima, najzaslužinijim što se Kenija prvi put našla na čelnoj poziciji po broju osvojenih medalja. Kenijci, međutim, više ne pobeđuju samo na stazama od 800 metara i dužim. U Pekingu Nikolas Bet doneo prvi trijumf na 400 m s preponama, a Džulijus Jego ne samo prvo zlato u bacanju koplja, već i prvu medalju u bacačkim disciplinama uopšte. On je još s 92,72 m postao treći svih vremena.

Isto mesto na večitoj rang-listi izborila je s 21,63 nova svetska šampionka na 200 m Holanđanka Dafne Šipers, četvrti rezultat svih vremena na 400 m s 43,48 postigao je neočekivani pobednik Južnoafrikanac Vejd van Nikerk, a Amerikanac Kristijan Tejlor je odbranu zlata u troskoku začinio rezultatom 18,21 m u poslednjoj seriji. Između njega i svetskog rekordera Džonatana Edvardsa (18,29 m iz 1995) ne stoji više niko. Na čelu liste ovih ekstraordinarnih podvižnika je Amerikanac Ešton Iton, jedini koji je na Svetskom prvenstvu postavio novi svetski rekord. Sopstveni rekord u desetoboju iz 2012. nadmašio je za šest bodova i on sada iznosi 9.045.

Svi ti rezultati doprineli su uspehu 15. šampionata sveta. Na „Ptičjem gnezdu” u devet takmičarskih dana postignuto je sijaset ličnih rekorda, 89 državnih rekorda, među kojima je rekord Ivane Španović u skoku udalj (7,01 m), 12 kontinentalnih rekorda, 17 najboljih rezultata sezone u svetu, pet rekorda svetskih prvenstava i jedan svetski rekord.

Ti rezultati povećali su zadovoljstvo Lamina Dijaka, predsednika Svetske asocijacije atletskih federacija (IAAF), pod čijom je palicom poslednji put održano jedno svetsko prvenstvo, ali i Sebastijana Koua, koji je preuzeo rukovođenje svetskom atletikom porodicom. To su istakli na završnoj konferenciji za medije u Pekingu, a Dijak je s ponosom istakao da je, „izuzimajući fudbal, atletika jedini olimpijski sport koji može da privuče toliki broj gledalaca”. 

Takmičenja na „Ptičjem gnezdu” u kojima je učestvovalo 1.873 takmičara iz 207 zemalja posmatralo je ukupno 681.864 osoba, a televizijski prenosi mogli su da se gledaju u više od 200 zemalja i teritorija. Među njima bila je, naravno, i Srbija u kojoj se gledalački bum, kada je u pitanju „kraljica sportova”, dogodio na prošlom šampionatu sveta u Moskvi 2013. kada je Ivana Španović u skoku udalj osvojila prvu medalju za našu atletiku na svetskim šampionatima, a Emir Bekrić na 400 m prepone drugu…

Naš petočlani tim, bez Tatjane Jelače (materinstvo), Emira Bekrića i Mihaila Dudaša (povrede), nije bio jak kao u Moskvi, a vrhunske domete ostvarili su kao što je najavio selektor Slobodan Popović pred polazak u Peking, Ivana Španović i Asmir Kolašinac. Španovićeva je odbranila bronzu iz Moskve pomerajući granice državnog rekorda i u kvalifikacijama i u finalu kada je dva puta za santimetar nadmašila granicu od sedam metara, a Kolašinac je ostvario svoj najbolji nastup na svetskim šampionatima „reprizirajući” onaj sa Olimpijskih igara u Londonu – 20,71 m i sedmo mesto.

Oboje su naše najveće uzdanice na atletskim takmičenjima na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru iduće godine, a na Atletskom savezu Srbije je radi na tome da što veći broj atletičarki i atletičara ispuni olimpijske norme.