Европа немоћна пред бујицом миграната

Завађена и већ месецима затечена највећом најездом миграната од Другог светског рата, ЕУ је у недељу, а на изричит захтев Велике Британије, Француске и Немачке, заказала за 14. септембар (!) најновији „хитан” састанак министара унутрашњих послова тим поводом. Овогодишња брзина реаговања бриселске фамилије пред хуманитарном кризом незабележених размера у Европи, садржи елементе цинизма. Наиме, седница министара унутрашњих послова ЕУ поводом кризе миграната била је првобитно заказана за октобар (!). Трагедија у Аустрији у којој се у напуштеној хладњачи за месо угушило преко 70 миграната (уз још неколико стотина удављених избеглица на централном Медитерану ових дана) натерала је Лондон, Париз и Берлин да затраже ванредно окупљање надлежних ради „моменталног утврђивања конкретних мера за суочавање са изазовима плиме миграната”, наводи се у тројном министарском саопштењу, које преноси „Волстрит џорнал”.

Предлог Тересе Меј (Велика Британија), Бернара Казенева  (Француска) и Томаса де Мезијера (Немачка) јесте да се у Италији и Грчкој хитно организују велики прихватни центри за избеглице са комплетном обрадом података на лицу места, уз обезбеђивање одговарајућег локалног смештаја и исхране док се не види ко је оправдано избеглица, као и хитро састављање списка „сигурних”држава одакле се не примају дођоши. Прозване Италија и Грчка већ су у више наврата истакле да не прихватају улогу избегличког резервата. Колико јуче у Пиреј је стигао нови брод са око 2.500 избеглица које су донедавно биле стациониране на Самосу и Митилинију, да би одатле најрадије кренули на север.

У међувремену, Европа исказује све већу нетрпељивост и међу собом, али и према пристижућој лавини непозваних. Више од 300.000 миграната је ове године преко Средоземља већ стигло на југ Европе (преко 2.600 људи, жена и деце удавило се у 2015. на том путу). Истовремено, у Мађарску је из Србије тзв. западнобалканском рутом преко Македоније и Грчке доспело 140.000 дођоша са крајњим циљем да се домогну богатијег крила Европе. У међувремену, избеглички притисак на Европу данас је такав да су невољници са Блиског и Средњег истока ових дана преко Арктичког круга отворили нови „улаз” на Стари континент преко Русије у Норвешку, извештава британска штампа.

Месецима неспособна да изнађе јединствени рецепт за растућу избегличку кризу, Европа је овог пута одлучила да 14. септембра дебатује о „политици враћања, међународној сарадњи, истрази и мерама за спречавање кријумчарења миграната“, наводи се у званичном саопштењу из Луксембурга председавајућег ЕУ до краја године.

Предосећајући да би дискусија 14. септембра могла бити јалова, лидери Централне Европе (Чешке, Пољске, Словачке и Мађарске) заказали су поводом мигрантске кризе свој самит за „петак или недељу”, пренео је јуче Ројтерс изјаву премијера Словачке Роберта Фица.

Стрепња четири престонице да се талас избеглица примиче средњој Европи више је него основана.

Наиме, након овомесечног удара избегличког цунамија, у коме је из Србије у Мађарску прешло чак 50.000 људи, Будимпешта је јуче са главне престоничке железничке станице пустила неколико стотина миграната са уредним документима и купљеним картама у међународни воз за Минхен. Само пре неки дан, мађарске власти су са сличног воза скинуле стотинак миграната. Да ли је и Мађарска одлучила да „лопту” миграната пошаље даље на север? Слутећи нову невољу са југа, Аустрија је јуче отпочела са насумичном саобраћајном контролом граничних прелаза са Мађарском, куда дневно пређе 3.000 камиона. Убрзо на прилазу граница друмом М-1 створила се 25 километара дуга колона возила!

Бранећи се да не крши шенгенска правила слободног кретања, званични Беч је нову меру прегледања пртљажника возила, отварања запечатираних камиона, провере докумената путника... образложио као нови облик борбе против кријумчара људи, меру за спречавање нових смрти и одржање безбедности саобраћаја. „Нова контрола трајаће до даљег”, најавила је Јохана Микл-Лајтнер, аустријски министар унутрашњих послова.

У међувремену, могућност да Мађарска мигранте сада као уредне путнике, а не као регистроване избеглице, пакује на возове за Немачку изазвала је негодовање у Берлину.

„Људи који долазе у Мађарску морају се тамо регистровати и тамо затражити азил. Нема специјалних возова за Немачку”, истакао је јуче Штефен Зиберт, портпарол канцеларке Меркел. На то је званична Будимпешта тражила да Берлин објасни свој став, будући да су сви путници воза за Минхен ушли са уредним документима и картама по цени од 120 евра.

Шта ли ће се договорити министри унутрашњих послова ЕУ 14. септембра, тешко је проценити. Засигурно је да се врх избегличког таласа данас све више помера ка централној и западној Европи. Свесна да „цунами ” више није далеко, а одлучна да се брани од њега, Холандија је јуче најавила да ће још пооштрити правила за одобравање азила. По новом, Холандија ће онима који се не квалификују за статус избеглице – а стигли су на њену територију – ускратити храну, воду и смештај, затим Хаг ће затворити већину постојећих прихватних центара, дозволити одбијенима да „још неколико седмица” бораве у земљи, а затим ће их или депортовати или послати даље да се сналазе...

Иначе, италијански премијер Матео Ренци протеклог викенда је наговестио да би евентуална међународна интервенција у Сирији и Либији – главним избежиштима избеглица из Азије и Африке – могла бити тема састанка који је амерички председник Барак Обама предложио током заседања Генералне скупштине УН.

Тања Вујић