Када мамути прошетају Арктиком

Прва руска лабораторија за клонирање изумрлих животиња почела је да ради у Јакутску. Научници ће истраживати остатке живих ћелија мамута са очуваном ДНК како би поново оживели изумрле животињске врсте.

У Јакутији, која спада међу најсеверније регионе Русије, пронађено је највише остатака мамута, чак 75 одсто познатих у свету. Научници намеравају да покушају да издвоје ДНК и клонирају овог давно изумрлог становника Земље што, нараво, не значи да ће у томе и успети и да ћемо у догледно време гледати горостасе са пет метара дугим кљовама како шетају Арктиком.

До сада научници нису успевали да нађу живе ћелије ни у једном од пронађених мамута али открићем овог изумрелог сисара са Новосибирских острва појавила се шанса да ће једног дана у томе успети. Наиме, пре неколико година руски научници су пронашли изузетно очуван примерак женке дугодлаког мамута и то на острву Мали Љаховски, у Новосибирском архипелагу.

„У Русији готово сваке године откривамо мамуте, али је ова експедиција омогућила да први пут наиђемо на женку у изванредно очуваном стању”, изјавио је тада Семјон Григорјев, шеф Музеја мамута на Институту примењене екологије североисточног федералног универзитета, појаснивши да је стање мишићног ткива ове одрасле шездесетогодишње женке било безмало савршено. Штавише, било је црвене боје, попут свежег меса. Још је невероватнија била чињеница да је током ископавања мамут почео да крвари.

Како је до тога могло да дође, питали су се научници и као одговор изнели претпоставку да је безмало целом доњом половином трупа женка мамута упала у јаму са водом која се потом смрзла и ниједном се, током хиљада година, није одмрзавала. И због тога је очуваност тог дела тела била изузетно добра. Горњи део леша био је оштећен јер су га највероватније јели ондашњи предатори.

Главни задатак научника сада ће бити клонирање мамута а у овом, у Русији јединственом истраживачком научном центру, ради се на програму „Оживљавање мамута и других палеонтолошких животиња” јер научници планирају, такође, да клонирају и гигатског јелена, првобитног бизона и бика, пећинског медведа и лава...

Материјал за клонирање научници могу да добију захваљујући вечном мразу који је сачувао живе ћелије у ткивима ископаних животиња.

Тешкоће могу да се појаве након што добију генетски материјал, а то може да буде проблем спојивости ДНК мамута и индијског слона у чији ембрион би био уметнут ДНК мамута. У тој етапи научницима Североисточног федералног института помоћи ће јужнокорејске колеге и кинески научници. Јужнокорејски стручњаци имају велико искуство у клонирању кућних љубимаца а пре четири године направили су клонове којота и вука.

Иако у Сибиру почиње са радом прва лабораторија за клонирање изумрлих животиња нико од научника пред себе не поставља задатак да препороди популацију сибирских мамута.

Ако успеју да створе бар једног мамута, биће то, како је признао Семјон Григорјев, велика сензација и огромна срећа. То је експеримент који може а не мора да успе.