Вучић, ипак, добар прогнозер

Постојао је страх да ће због строгих мера стезања каиша привредна активност бити у паду. Уместо тога ми имамо раст, стопа незапослености пада, а стопа запослености расте, казао је пре два дана Џејмс Руф, шеф мисије Међународног монетарног фонда. Приликом друге контроле програма из предострожности коју Србија има са Фондом, стопа раста коригована је са нула на плус 0,5 одсто. То је прећи пут да Фонд коригује стопу раста за Србију са првобитно планираних минус један одсто.

У неколико наврата премијер Александар Вучић најављивао је такву могућност. Подсетио је да је то баш онако како је говорио пре непуних годину дана. „Тада сте ми се због тога сви смејали, а испоставило се да сам био у праву”, рекао је пре неколико дана председник владе.

Никада се као ове године није дизала већа фама око тога да ли ће бруто домаћи производ, односно све оно што грађани и привреда створе за годину дана, бити за пола процента мањи или већи. Саопштења о очекиваном БДП-у са привредних страна у новинама прешла су на политичке оног тренутка када се у својеврсну економску кладионицу укључио и премијер Александар Вучић.

Првобитно ММФ је прогнозирао да ће привредна активност ове године бити у паду од минус један одсто. Премијер је тврдио да ће БДП ове године порасти за 0,5 одсто. Сви остали аналитичари, са друге стране, своје прогнозе држали су у негативној зони. Чак је и министар Душан Вујовић буџет скројио на процени да ће привредна активност у 2015. бити у паду од 0,5 одсто. Конзервативни приступ планирања државне касе, креаторима фискалне политике омогућава извесну врсту комоције, нарочито ако се касније испостави да је реалност боља од прогнозе. Јер, дефицит се рачуна као удео у БДП-у, а кад је национални колач већи онда и мањак у каси „преведено у паре” може да буде нешто већи. Међутим, у овогодишњој игри буџетских бројки Вујовић ништа није добио. Јер, све што је већи БДП донео, однела је нижа инфлација. Буџет је скројен на процени да ће просечна годишња инфлација бити 2,7, а она сада износи један одсто.

Око чега се заправо водила полемика? Око тога да ли ће грађани и привреда на крају године укупно створити 3.994 или 4.000 милијарди динара. Пола процента горе или доле износи око 150 милиона евра. Толико, отприлике кошта изградња великог шопинг центра у Београду.

С обзиром на то да година није завршена, клађење још траје. Засад је, по прогнозама, највећа „опозиција” премијеру Вучићу, када је о овим прогнозама реч – Фискални савет.

Највећи оптимиста је, чак већи и од премијера Вучића, Драгослав Величковић аналитичар Сосијете женерал банке који за ову годину очекује раст од 1,2 одсто. Премијер је, иначе, своју прогнозу повећао и сада тврди да ће раст бити већи од 0,5 одсто.

Велика полемика ове године води се и због тога што је у психолошком смислу важна позитивна нула. Разлика од само 0,2 одсто у регионалним табелама може да раздвоји успешне од неуспешних економија. Довољно је да, на пример, нека привреда буде у паду од минус један, а друга забележи раст од 0,1 одсто. Нула је граница која дели плус од минуса, успешне од неуспешних, оне који су у рецесији, од оних које бележе раст.

Привреда Србије непрестано је била у рецесији од друге половине 2013. године. По дефиницији из економског уџбеника довољно је да економска активност буде једно тромесечје у плусу да би земља изашла из рецесије. У другом тромесечју забележен је раст од један одсто у односу на исти период прошле године.

Међутим, треба рећи и то да се прошле године у ово време Србија суочила са поплавама и да је плус у другом тромесечју једним делом и последица ниске базе. Такође, све и да привредна активност буде 0,5 одсто, Србија се тиме неће вратити на ниво из 2013 године. Јер, лане је привредна активност била у паду од минус 1,8 одсто.