Бити против Битефа постало је мода

Овогодишње 49. издање Битефа је због мањка пара у много горем положају него прошлогодишње. Ипак, организатори су најавили релевантну селекцију од десет представа. Тако ће у Београду од 17. до 24. септембра под слоганом „Успомени Јована Ћирилова” гостовати уметници из Немачке, Француске, Русије, региона и Србије.

Са Милошем Латиновићем, директором Битеф фестивала и Битеф театра, разговарали смо о проблемима, али и недоумицама са којима се овај позоришни фестивал суочава годинама.

Колико је компликовано организовати овакав фестивал у „мршавим” временима?

Ово наше време, које се не разликује од неких „оловних”, „вунених” претходних времена, више је у дослуху са Пекићевим „временом чуда”. Верујем да нису баш сви „будале које запуштају имање на земљи мислећи да их на небу очекује неко уносније”, те ће се на крају десити „чудо” које ће, као и све невероватне ствари, по ко зна који пут потврдити да ових 49 година фестивала није „било узаман”. Чудо је наравно само метафора за оно што се дешава данас у Битеф театру који организује Битеф фестивал, први пут без Јована Ћирилова. Први пут без његових оснивача. Без ауторитета и заштитника, који би нам сигурно својим ауторитетом и ангажманом помогли да превазиђемо проблеме „мршавих” времена. Наредни Битеф спада у ред „чуда” јер смо одлучили да не попустимо пред терором става „колико пара, толико музике”. Битеф је конципиран и биће одржан у околностима које су за један овакав фестивал уобичајене. Верујем да би Мира Траиловић и Јован Ћирилов били поносни, јер овогодишњи репертоар апсолутно је релевантан и театарски важан.

Планирани буџет за организацију Битефа је 35 милиона динара. Која би, по вама, била пристојна сума, а да не претерате у трошковима? Да ли постоји и компромисно решење, будући да је Ћирилов радио штедљиво и са мером?

Мишљења сам да штедња, која је нужна, а презирем расипништво, проистиче из темељног планирања. У оваквим околностима, када буџет фестивала постаје познат пола године пре његовог одржавања, а средства стижу и после завршетка фестивала, немогуће је планирати, па самим тим и смањити трошкове појединих представа. Референтне светске и европске позоришне трупе, које морају бити на Битефу, планирају гостовања две и три године унапред. Битеф фестивал од свог оснивања имао је, али и данас има, изузетну репутацију, то је „карта за цео свет”. Сви желе да буду на Битефу. Овогодишњи буџет је 35 милиона динара јер представе и организација фестивала толико износе. Испод овог износа репертоар Битефа био би сведен на регионалну продукцију и онда не бисмо били најбољи фестивал у региону, него оно што многи желе – регионална смотра. Буџет је сваке године све мањи, и то сугерише тенденцију финансијског исцрпљивања манифестације.

Недавно сте изјавили да фестивал нема никакво поштовање друштвене јавности. У чему је проблем? Како је и зашто овај престижни фестивал доспео у овакву ситуацију?

Од самог почетка Битеф фестивал је у „дијалогу” са средином у којој је настао и давно је прерастао. А наш је „преотечески грех” како је Стерија рекао да „како се ко подигне, сви гледају да га оборе”. Бити против Битефа данас је постало мода, а да се разумемо, мало ко је успео током године да види било шта од представа не само у Европи, него и у региону. Нападање селекције Битефа делује као поступак којим себи у театарским круговима дижемо рејтинг, васпостављамо се као неки ауторитет у друштву. Битеф фестивал уосталом никад није био против разложног опонирања, оштрог уметничког сукоба. Данас је, међутим, све сведено на тривијалну причу о личном присуству. Добро је само оно што радим или „у чему сам” присутан. Остало треба ниподаштавати, унижавати, омаловажавати, или отимати оно што вам изгледа згодно. Човеку је најлакше да буде варварин, а наше друштво, наше окружење, тај образац понашања гледа благонаклоно и подстиче.

Шта би требало променити будући да је Битеф много тога урадио и допринео угледу Београда и Србије у свету? Како видите будућност фестивала?

Сваке године, па тако и ове, у Београд дође више од 400 гостију – учесника и оних који прете манифестацију – само поводом Битефа. Прошлогодишњи прес-клипинг само штампаних медија је књига од 120 страна. Београд је тих дана апсолутно у фокусу културне јавности региона, али и Европе. Посебно у оним земљама где култура има важан аспект друштвеног живота. То су углавном земље које и Србији импонују у свим видовима партнерства. Битеф фестивал је релевантан театарски фестивал на којем можете гледати представе због којих бисте иначе морали да одете у неку од европских престоница. То је вредност и привилегија коју Београд због Битефа има. Верујем да ће у будућем периоду то знати да се процени и подржи. Мислим да је крајње време да се искорачи из приче о Битефу као затвореном, уском, готово приватном сектору, у који је тешко ући и дати одређени допринос. То су предрасуде. Битеф је својим постојањем, квалитетом и референцама постао нешто много грандиозније од његових директора, продуцената или селектора, па тако и од разноразних опонената. Битеф фестивал у будућности мора бити институција, организована и плански заштићена, по свим стандардима који су карактеристични за сличне институције и фестивале у Европи и свету.