Дачић (ни)је промешао карте

Лидер социјалиста Ивица Дачић сутра ће саопштити име свог заменика, који ће на тој функцији бити шест месеци. Дачић је одлучио да функција заменика председника странке, који се бира из реда потпредседника, буде ротирајућа, на период од шест месеци, а први ће је заузети, како „Политика” незванично сазнаје, Александар Антић.

Да није успео да доведе историчара Предрага Марковића (како је приметио један духовити читалац на сајту „Политике” – Дачић је уложио квиска), рекло би се да је ротирајући заменик једини или најочигледнији његов реформски потез. А управо је неопходношћу реформи партије оправдавао то што више од осам месеци није изабрао најуже страначко руководство. Због тога се, ваљда, сада очекивало много више промена у СПС-у.

Новица Тончев је, рецимо, очекивао да ће га изабрати за потпредседника странке. Кажњен је, како каже, тиме што је постао шеф изборног штаба за локалне изборе. Али, додаје, договорио се тако са Дачићем и договор поштује.

На питање да ли су ово очекиване реформе у партији, Тончев одговара: „Сви потпредседници партије су из Београда. По мени, то није реформа партије која је најављивана, али председник Дачић има ширу слику и зна зашто је тако нешто урадио. Он сноси одговорност за то.”

Једна од Дачићевих узданица, дугогодишњи партијски саборац, међутим, незванично каже да код њега нема „лома преко колена” или наглих потеза. Реформе у партији се спроводе постепено, јер кад би биле радикалне, можда неки чланови СПС-а не би препознали ту нову идеју. Најважнији је, ипак, резултат, а на то се социјалисти не жале.

„Отворите четворе очи, јер морамо да се мењамо”, поручио је Дачић на затвореном делу седнице главног одбора (ГО) у четвртак. Додао је и да ће преживети као странка ако буду флексибилни, креативни и ако се прилагоде новим условима.

„Морамо да будемо као компанија у којој сви радимо једни за друге. Или ћемо заједно да радимо, или ћемо да висимо одвојено. Морамо да радимо на себи да нас време не прегази”, закључио је Дачић, који је представљањем Марковића као кадровско изненађење које је најављивао направио приличну пометњу у врху странке.

Добро је чувао ту тајну до седнице ГО. Сада поједини извори из СПС-а кажу да познати историчар неће унети неке новине у рад СПС-а, али да ће ова Дачићева аквизиција изазвати реакцију у појединим интелектуалним круговима.

И др Невен Цветићанин из Института друштвених наука сматра да Дачић покушава да придобије оне који тренутно апстинирају – грађанску, интелектуалну, средњу класу, у којој човек као Марковић ужива углед и поштовање као несумњиво врхунски интелектуалац и један од тек неколицине енциклопедијски образованих људи у Србији.

„Видећемо како ће тај крем друштва реаговати на придруживање Марковића СПС-у, јер је тај друштвени слој херметичан, елитистички и постоји ограничена количина мејнстрим политике коју може да ’свари’. Али онај ко придобије тај сло, дугорочно има најбољу кадровску базу”, наводи Цветићанин.

Довођење Предрага Марковића, који кореспондира са групом која није била склона СПС-у, како оцењује политички аналитичар Драгомир Анђелковић, пре има маркетиншку димензију него реформску. То је маркетиншки покушај СПС-а да искорачи из неке своје садашње циљне групе и да прошири круг коме се обраћа. Иначе, како додаје, данас је јако тешко рећи шта су реформски помаци.

„Та прича о реформама је имала смисла после 5. октобра, када се говорило о старим и новим, демократским снагама. Таква подела је данас у великој мери обесмишљена”, указује Анђелковић.

Говорећи фудбалским терминима и наводећи да је у савременој политици вештина једног председника партије слична вештини једног фудбалског тренера, Цветићанин каже да је Дачић оваквом селекцијом исказао прагматичан политички инстинкт и показао да је тренер који уме свакоме да пронађе место које му одговара, сходно вештини, темпераменту, карактеру, амбицијама.

Прагматично је задржао Бранка Ружића у ужем руководству, показујући да се не одриче својих играча чак и кад су често у офсајду (јер једино играчи који се гурају у офсајд могу и да постижу голове). Ружић је Дачићево нападачко решење, без обзира на то што ће га можда неко време у наредном периоду држати на клупи. И Новица Тончев је нападачко решење као шеф изборног штаба, што је место за агилног и темпераментног човека. Одбрамбена и стабилизациона решења су Славица Ђукић Дејановић, Жарко Обрадовић и Александар Антић.

„Прагматично је и што је два потпредседничка места оставио упражњена, као мотивацију за друге, али и за избор по заслузи, а не само акламацијом. А при том је, постижући равнотежу старијих и млађих кадрова, уважио и вољу чланства. Кооптирање Николе Шаиновића у ГО, слично као и постављање Милутина Мркоњића за почасног председника, има првенствено кохезивну функцију. Мислим да они неће бити партијске перјанице, него се тим поступком показује да се СПС не одриче старих кадрова, то је акт поштовања партије према старим члановима”, закључио је Цветићанин уз признање Дачићу да је занатски, овај „тренерски” посао добро урађен.