Албрехт Дирер и његови савременици

Изложба графика „Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана Првог” Источнословачког музеја из Кошица представљена је у Конаку кнегиње Љубице.

Посетиоци нису могли да сакрију одушевљење што радови једног од највећих уметника ренесансе – Дирера улазе у културну мапу града, па су пола сата пре званичног отварања поставке дошли у двориште Конака, које је убрзо постало тесно да прими многобројне поштоваоце уметности. Зидови галерије обогаћени су осим графичким остварењима Дирера, и радовима његових ученика и савременика као што су Хајнрих Алдегрефер, Албрехт Алдорфер, Маркантони Раимонди и други.

Пажњу публике привукле су графике које је чувени уметник урадио пре своје 30. године – „Носорог”, „Откровење”, „Живот Богородичин”, „Страдања Христова”, као и једна од три најславније графике у историји – „Витез, смрт и ђаво”. У богатој колекцији је 138 графичких листова, подељених у две целине. Прва је сачињена од 20 Дирерових дела и 74 графичка остварења његових савременика. Други део представља 44 графичка листа чувене композиције „Тријумфална поворка цара Максимилијана Првог”. 

Аутор изложбе Иван Хавлице пажљивим одабиром радова који се чувају у колекцији Источнословачког музеја, оживео је дух времена и приказао однос између уметности и друштвене стварности епохе.

Поставку је отворила Саша Брајовић, професор на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета. Она је казала да је Дирер суштина ренесансног идеала, универзалног човека и уметника.

Додала је да је овај велики немачки уметник био посвећен разуму и искуству, као и да је био дубоко побожан и одан традиционалним питањима односа Бога и човека, смисла и сврхе уметности и уметника.

– То двојство је суштина ренесансне културе и суштина самог Дирера. То је оно што се види на његовим аутопортретима – подсетила је Саша Брајовић и истакла да је он био веома важан у процесу преображења уметника од занатлије до креатора.

– Сви графичари од његовог доба до данас признају му да је он преобразио графику и у техничком смислу. То се види и на дрворезима за које скоро да не можемо рећи да су дрворези колико су богати и пуни – истакла је професорка. Она је напоменула да је графика за Дирера престала да буде илустрација и постала исказ. 

Говорећи о значају поставке, градоначелник Синиша Мали казао је да она представља културни догађај године, што се види и по броју посетилаца.   

– Сматрам да ће туристи који у престоницу буду долазили у наредна два месеца колико траје изложба вероватно доћи да погледају ову поставку која промовише град – казао је градоначелник.

Директор Источнословачког музеја из Кошица Роберт Полак изразио је задовољство због сарадње са Београдом и додао да је са директорком Музеја града Татјаном Корићанац потписао протокол о сарадњи две институције. Он је казао да се радује 28. октобру 2016, када ће у музеју у Кошицама гостовати изложба Музеја града Београда о нобеловцу Иви Андрићу.

Албрехт Дирер (1471–1528), сликар, графичар, цртач и теоретичар, померио је границе уметности с почетка 16. века, а стао је раме уз раме са Микеланђелом, Леонардом и Рафаелом.