Мед и овчији сир на Крупајском врелу

Сто педесет километара од Београда, на правцу Пожаревац–Петровац на Млави–Крепољин, па путем десно до села Милановац, налази се Крупајско врело – извор рекe Крупаје у подножју планине Бељанице.
Природа је овде била врло дарежљива, па је на растојању од тридесетак метара подарила три воде са температурним разликама од по седам степени: извор Крупаје из пећине, температуре 11 степени, питка вода од 18 степени, са 400 метара дубине, и топла вода за купање од 25 степени.
Људима је то од давнина било занимљиво па су на простору 50x50 метара "допунили" природу каменом браном, рибњаком пастрмке, проточним базеном за купање (вода се у базену комплетно замени за 24 сата), воденицом и мини-хидроцентралом.

Около су столетне шуме и пашњаци са хомољским овцама и јагањцима, па су гости често у дилеми да ли за оброк да изаберу хомољску јагњетину или пастрмку, уз још два бренда овог краја – мед и овчији сир.

Пошто је овај простор проглашен спомеником природе прве категорије (под заштитом државе), на самој локацији ништа не сме да се гради, па овде може да борави мали број гостију, тј. онолико колики је капацитет једног објекта породице Петровић, власника целе ове локације.

Међутим, на удаљености од 500 до 700 метара има доста нових и дивних кућа где човек може удобно да се смести код неког другог домаћина. Мештани се труде да што боље угоде гостима, и то по знатно нижим ценама од познатих туристичких центара Србије.

Уколико гости желе да боље упознају Хомоље са околином могући су једнодневни излети у правцу Жагубице (са врелом Млаве), Црног врха, Борског језера или на југ где је водопад на извору Ресаве (највећи у Србији), Ресавска пећина и прелепа природа.

На свим правцима постоје бројне цркве и манастири које свакако не би требало мимоићи.

Наравно, интересантно је упознати и народ тог краја – то су већином Власи који имају свој језик (без писаних знакова), али сви говоре и српски па нема проблема у споразумевању.