Треба ли комода да има рупу

Комода која је имала лепе димензије, извијене ножице, лако наглашену трбушасту фасаду и металне украсе, боју племенитог дрвета – оскрнављена је. Нису то урадили никакви вандали већ Феручо Лавијани, истакнути дизајнер светског реномеа, на суптилан, рафиниран начин.

Насрнуо је на конструкцију комоде, као да из посуде са посластицом специјалном, кугластом кашиком вади куглу сладоледа, и отиске после тог чина обојио је у ружичасто. Хтео је да пошаље поруку како и варварски чин може да буде, у најмању руку – нежан. Отуд ружичаста беби-боја, као доказ нежности.

Било је то осамдесетих година 20. века, када се постмодернизам осилио до те мере да није марио ни за какве етичке кодексе; када је било, у својеврсном анархистичком маниру, све дозвољено, а вандализам у односу на класични академизам чак и пожељан.

Питање је зашто заговорници нечег новог, то „ново” не осмисле не рушећи старо? Зато што је много теже, јер идеје не падају тек тако. Агресивним понашањем према старим вредностима лакше се скреће пажња на себе – и то не важи само за уметнике. Пробушени рококо биће уочљивији од неке нове али нормалне идеје, ма колико она била добра и позитивна.

Комода је у давна времена прво била сандук који је стајао на поду, затим је подигнута на ногаре и постала ниски ормар за одлагање ствари. Онда се је украшавали на све могуће начине. А Феручо Лавијани је више од свих претходника успео да комода буде примећена.

----------------------------------

Од намештаја до ентеријера и изложби

Италијански архитект и дизајнер Феручо Лавијани рођен је 1960. у Кремони. Прво је учио у школи архитектуре на Политехници у Милану, а затим дипломирао на Институту за политехнику. По дипломирању започео је сарадњу са једним студиjом у којем је убрзо постао партнер.

Већ крајем осамдесетих радио је шоу-рум за „Мемфис” у Њујорку, сарађивао са великанима дизајнерске сцене Италије, међу којима су и Алесандро Мендини и Микеле де Луки. Импресивна је његова активност на изложбеном плану, при чему је излагао своје занимљиве идеје за дизајн намештаја (на пример изложба у Центру „Жорж Помпиду” у Паризу). Још импресивнија била је његова улога у обликовању ентеријера за хотеле и ресторане, резиденције, за бројне модне ревије и најразличитије изложбене догађаје.

Излагао је у Милану, Риму, Паризу, Њујорку... и сарађивао с познатим брендовима, као што су „Оливети”, „Пеликан”, „Полароид”, „Дачија”...

Радмила Милосављевић, архитекта

www.dopisna-skola-ambijent.rs