Барел без компаса

Без видљивог повода на светском тржишту, нафта је у последњих пет дана поскупела за готово пет долара: за барел црног злата са априлским датумом испоруке нуђено је јуче у Њујорку 107 долара.

У трговини будућим испорукама, такозваним фјучерсима, цена барела лаке америчке нафте премашила је тако свој досадашњи историјски рекорд из 1980. године када је мерно буре (158,9 литара) коштао уз урачунату инфлацију између данашњих 101, 70 и 103 долара.

Даљи курс цене нафте на светском тржишту је неизвестан, закључак је Међународне конференције о нафти, одржане 18–21. фебруара у Лондону.

„За пет година цена од 100 долара за барел би лако могла да буде багателна сума, ако производња ОПЕК-а не буде пратила темпо глобалне тражње”, процену експерата Алфа банке из Москве пренела је јуче агенција Блумберг.

Садашњим темпом привредног развоја, Кина и Индија ће до 2030. године учетворостручити своје наруџбине нафте: велика несташица црног злата на светском тржишту могла би се осетити већ 2015. године. Истовремено познати извори нафте се убрзано испошћују. „Није извесно да ће највећи светски произвођач нафте Саудијска Арабија бити у стању да повећа производњу нафте на 15 милиона барела дневно колико је званични Ријад обећао”, упозоравају на лондонској берзи.

Да ли ће нафте овог пролећа, и даље у будућности, бити довољно на светском тржишту? Та дилема је тек једна у низу зебњи које раздиру данашњу логику трговине покретачке сировине глобалне индустрије. 

Најновија процена групације Г-8 да глобална штета од краха америчког хипотекарног тржишта премашује 400 милијарди америчких долара објашњава упорни уплив богатих спекулативних фондова на тржиште сировина, понајвише нафте, злата и платине. Играјући на даље слабљење америчке привреде, спекулативни инвеститори већ месецима извлаче огромне суме новца са финансијског тржишта и пласирају их на берзе нафте и злата. Без обзира на то што картел водећих светских извозника нафте ОПЕК тврди да црног злата на тржишту има сасвим довољно, берзе ипак у то сумњају.

„Грамзивост спекулативних фондова за брзим профитом и геополитички фактори дестабилизују тржишну логику понуде и потражње”, већ месецима упозоравају званичници ОПЕК-а упорно одбијајући захтеве Запада да повећају испоруке нафте.

У међувремену, дијагностичари стања западних економија засипају берзе неповољним вестима. Јучерашњи извештај да Француска бележи рекордни раст инфлације, највиши у последњих 11 година и вест да је Комисија ЕУ умањила своје процене економског раста у еврозони на 1,8 одсто потврђују слутње да су изгледи светске привреде „необично несигурни”, преносе агенције. Истовремено америчка централна банка смањила је јуче своје процене економског раста САД за ову годину на тек 1,3 до два одсто.

„Америчка економија је већ у рецесији, мада благој, јер све слабија лична потрошња отежава постојеће проблеме на тржишту кућа и хипотекарних кредита”, проценила је швајцарска банка УБС.

Колико ће нафте бити потребно посусталим привредама Запада? Да ли ће сецесионисти на југоистоку Нигерије појачати диверзије на нафташке компаније западних петро-компанија у Гвинејском заливу? Колико је озбиљна претња Уга Чавеса да ће прекинути испоруке нафте САД ако Вашингтон покуша да обори режим у највећем латиноамеричком извознику нафте Венецуели?

Може ли америчка централна банка да спречи стагфлацију? Колико је танкерска пловидба Босфором безбедна од климатских и терористичких фактора?

Светске берзе грозничаво покушавају да урачунају све веће ризике трговине нафтом: у међувремену цена барела је без препознатљивог компаса.