Бјелицу су саиграчи признали као вођу

Кад је јунак прве две наше победе на Евробаскету у Берлину Немања Бјелица добио прилику да дебитује за Црвену звезду, у јесен 2008, против Војводине у гостима, одмах је опалио са осам метара и погодио. Већ у следећем нападу убацио је тројку са девет метара, у тренутку док се резултат ломио. Био је то можда већи ризик од сличних шутева пре три дана против Шпаније, јер шта би се догодило да тинејџер на свом првом кораку у „црвено-белом” дресу није оправдао ту своју играчку дрскост...

– Бјелица данас није више онај кога сам имао у Звезди – говори за „Политику” шеф стручног штаба Бајерна Светислав Пешић који је био европски и светски шампион са нашом селекцијом (2001, 2002) и првак Европе с Немачком 1993. – Бјелица је сазрео и као личност и као играч, спреман је да преузме одговорност. Не очекујем од њега да погоди сваки последњи шут, али очекујем да таква лопта иде на њега. Много је важно то што је погодио против Немаца. Важно је за његово самопоуздање, али и за даље игре репрезентације. Више нема дилеме да је вођа, играчи њега траже кад је густо. Тај респект је добио и од тренера Ђорђевића и од саиграча. Тренер може да те прогласи за лидера тима, али то нема никакав значај уколико ти играчи не признају да си вођа. Тако је, рецимо, било и са Дејаном Бодирогом.

Играмо на Немању!

Пешић је Бјелици отворио врата професионалне кошарке, када га је из бечке Аркадије довео у Црвену звезду (на предлог агенције „Интерперформансис” и Бојана Тањевића), као сасвим непознатог играча. Изненадио је све кад је момку високом 209 цм поверио организацију игре. Тај „експеримент” је извео већ на Бјеличином другом мечу, против Босне у „Пиониру”. На крају те сезоне (2008/09), у трећој утакмици финала с Партизаном, Пешић је затражио тајм-аут у тесној завршници и рекао: „Играмо на Немању”! Новајлија се није уплашио: погодио је шест слободних бацања из шест покушаја.

– Велики играчи поред талента морају да имају куражи. Од тренера морају да добију право на такав шут и онда да оправдавају то поверење. Кад играч увиди своју грешку, то је знак да напредује. Док смо били у Звезди, веровао сам да је Бјелица перспективан и говорио сам му, као и свим талентима, да му развој зависи од тога колико ради. А он је доста радио. Кад сам одлазио из Звезде, неки су ми говорили: „Ето, ниси освојио првенство са Звездом”! А ја сам им узвраћао: „Нама то и није био циљ, већ да сваког дана будемо бољи, да млади напредују. Тако су из тог састава, поред Бјелице, до репрезентације стигли и Кешељ, Недовић, Штимац. Сви они су постали врхунски играчи.

Пешић наводи још један разлог зашто је Бјелица постао највиша светска класа:

– Кључна ствар је да играч разуме игру, али и да се учи да је разуме. Разумети игру није само ствар тактичког учења кошарке, него и да се кошарка учи кроз игру. Бјелица игра фантастичну кошарку, зато сви воле да га гледају. Он више није млад, има три године искуства из најбоље европске лиге АЦБ, две сезоне у јакој турској лиги. Пет сезона узастопце у Еврлолиги је велика ствар, а поготово назив најкориснијег играча Евролиге.

Теодосић и Радуљица играће све боље

Бјелица је раније истицао да се најбоље осећа као плејмејкер, кад има лопту у рукама, али и да више воли да проигра неког него да постигне кош. Данас, када је један од најбољих „ол раунд” играча на свету, питамо Пешића како је дошло до тога да овај кошаркаш (распон руку 222 цм) заигра код њега као организатор игре?

– У модерној кошарци је незамисливо да један играч игра на једној позицији. Ми смо у Звезди желели да правимо екипу на дуге стазе, а не за једну сезону, па смо давали свима шансу да виде кошарку из разних углова. Бјелица је тако играо на позицијама и један и два и три и четири... То ће му донети и велику предност у наставку каријере у НБА лиги где му предвиђам нове успехе.

Пешић је утакмице прва два кола Б групе посматрао из првог реда „Мерцедес-Бенц” арене у Берлину. Питамо га за коментар сусрета Србија – Немачка 68:66?

–Доста смо се истрошили против Шпаније, када смо одиграли одличну, јаку утакмицу. Видело се код наших играча да по сваку цену желе да савладају Шпанце. Нису имали пуно времена да се спреме за Немце који су били свежији и искористили су то да нас увуку у крајње неизвестан меч. Знало се да ће то бити опасан сусрет за Србију. Најважније је било да се победи, па како год. Отвара нам се пут ка великим висинама.

На исти начин Пешић објашњава зашто су наши играчи шутирали тако лоше тројке (четири из 30 покушаја):

–Не европским и светским првенствима, на олимпијским играма, шут споља је важан, али много је важнија унутрашња игра. Искуство показује да је немогуће да једна екипа у континуитету има висок проценат шута са дистанце. Кошарка није само шут, већ одбрана, скок, транзициона игра. Са Шпанцима смо потрошили и последњи атом снаге, а за шут су, поред талента и знања, потребне и добре ноге, што значи да ноге не смеју да буду тешке.

Пешић каже да се после две важне победе пружа прилика да наш тим у миру подигне форму за утакмице у „нокаут-фази” (од осмине финала игра се у Лилу):

–После сусрета с Немцима имали смо дан одмора. Са Исландом неће бити проблема, али мора озбиљно да се схвати. Тај сусрет, али и мечеви са Турском и Италијом прилика су да се диже форма играча које су мучиле повреде. Зато очекујем да ће и Теодосић и Радуљица сигурно играти много боље.

Шта сте рекли вашем некадашњем ученику Ђорђевићу кад сте му честитали после сусрета са Немачком, да ли сте му дали неки савет?

–Само сам му честитао. Он врло добро зна шта треба да ради....

----------------------------------

Пешић и Новицки највећа имена немачке кошарке

Председник Кошаркашког савеза Немачке Инго Вајс каже да су „Светислав Пешић и Дирк Новицки највише учинили за афирмацију немачке кошарке”. Вајс је један од учесника документарног филма „Светислав Пешић – више од тренера”, редитеља Жељка Мирковића, који је дан уочи Евробаскета приказан у Берлину. Некадашњи градоначелник тог града Еберхард Дипген је својевремено прогласио Пешића заслужним грађанином због великих успеха са Албом.

----------------------------------

ПОРТРЕТ: НЕМАЊА БЈЕЛИЦА

Заслужни грађанин Блока 70

Немања Бјелица је рођен 9. маја 1988. у Београду. Висок је 209 цм, може успешно да игра на свим позицијама осим на центарској. Вероватно је једини играч с том висином коме је идол Алан Ајверсон (183 цм).

Омиљени број му је осам (носи га и сада на дресу у репрезентацији) али није могао да га добије у Звезди јер је повучен у знак сећања на Слободана Јанковића. Онда је хтео 53 (5+3 је осам), али су га убедили да узме 44, пошто је то „дугуљаст број”, да би могао да стане на његова уска рамена.

Недавно је у Минесоти изабрао 88, пошто су му сада леђа довољно широка за највећа дела. Ево како се развијала његова каријера...

2004 Члан кадета Партизана. Почетком те године локална банда из Блока 70, у којем је живео, сломила му је леву руку бејзбол палицом док је бранио другове.

2005 Партизан распустио 1988. годиште (Бјелица, Лешић, Синовец...) као неталентовано (Бјелица каже да му је то један од најтежих тренутака у каријери).

2005 Менаџер Бојан Тањевић га пребацује у КК Суперфунд из Београда. У том тиму, у Јуниорској лиги, имао је просек од око 30 поена и 10 скокова, али није добио позив у јуниорску репрезентацију.

2005 У последњој утакмици Јуниорске лиге, против Партизана, постигао 43 поена, уз 15 скокова и десетак додавања. Меч се играо у његовом Блоку 70, што му је било веома важно јер се поноси тиме што је из „блокова”.

2006 Иако су сениори Суперфунда играли у Другој српској лиги, као најбољи јуниор није добио шансу да одигра ни минут за први тим.

2006 На једном јуниорском турниру игра за мадридски Реал (заједно са Хрватом Бојаном Богдановићем). Агенција „Интерперформансис” га шаље у земљу где кошарка такорећи не постоји, у бечки клуб Аркадија.

2007 Тренер Аркадије Андреа Магели уочио да његово тело (нагло израстао до 209 цм) не може да прати „креације” из главе. Добија позив на један камп у Тревизу, а онда га и Фенербахче (већ тада) позива да три недеље тренира с још неким талентима (Прелџић, Видмар...)

2008 Долази у Црвену звезду, после договора тренера Светислава Пешића и Бојана Тањевића.

2009 Селектор Душан Ивковић га повео на Евробаскет у Пољској као једног од најмлађих, даје му значајну улогу, осваја сребрну медаљу. У Звезди напредује код тренера Александра Трифуновића.

2010 Прелази из Ц. звезде у Каху лаборал (Шпанија) где у првој сезони, код тренера Душка Ивановића, није много играо (иначе у том клубу сви таленти на почетку добијају шансу на кашичицу). С репрезентацијом четврти на свету. На НБА драфту га Минесота.

2012 Ступа у брак с Мирјаном. Кум му је тадашњи капитен репрезентације Ненад Крстић.

2013 Прелази у Фенербахче код тренера Жељка Обрадовића за кога је рекао да је „главни разлог што одмах није отишао у НБА”. Одмах постаје један од кључних играча тима.

2014 Светски вицепрвак с репрезентацијом и шампион Турске са Фенербахчеом.

2015 Изабран за најкориснијег (МВП) играча Евролиге. Потписује трогодишњи уговор са Минесотом за 11,7 милиона долара.