Орбан на погрешној страни мађарске историје

Виктор Орбан, мађарски премијер, јуче је још једном показао да се данас у Европи могу употребити исте речи и претње као у време нацизма или хладног рата и да симболи из тих оловних времена нису заувек сахрањени.

Упитан да ли ће војници добити наређења да пуцају на мигранте после 15. септембра, када се мађарска армија распоређује на мађарско-српској граници, Орбан је рекао да то неће бити „неопходно” јер ће постојати „ограда која се не може прећи”.

„Свако ко покуша да пређе ограду мора бити ухапшен и кривично гоњен. Нема потребе за употребом оружја.”

Уз сабирне центре, железничку станицу у центру Будимпеште где бескрајно чекају људи жене и деца, а за њих не важи ниједан возни ред, уз бројеве који се мигрантима исписују на рукама у Чешкој, како би их лакше сабрали и разврстали, још  су речитији призори са границе између Аустрије и Мађарске где је, шест месеци пре пада Берлинског зида (1989), пробијена „Гвоздена завеса”.

Уз помоћ тадашње реформски оријентисане мађарске владе, која је давно пре тога оценила да је ограда или ’Гвоздена завеса’ (тако су границу између источне и западне Европе звали на Западу), технички, политички и морално застарела, на Запад је тих дана из Мађарске успело да пребегне 65.000 грађана НДР (Немачке Демократске Републике). Они су претходно добили дозволу да путују у Мађарску „туристички”, а оданде су покушавали да пребегну на Запад.

Дојче веле је описао прошле године, обележавајући четврт века од пада „Гвоздене завесе”, како је изгледало то место на мађарско-аустријској граници. Уз зарђалу жицу, у том подручју, „небројене табле упозоравале су да границу контролишу наоружани војници који имају наређење да пуцају у случају да неко покуша да закорачи у минирану зону око границе”. Другог маја, дан после првомајске параде у Будимпешти, неколицина страних новинара позвана је на „важну” конференцију за штампу на граници са Аустријом. Збуњени новинари одвезени су војним возилима у „зону смрти”. Тамо је, међутим, тога дана стајао шатор за забаву. Пред страним новинарима војници се издвајају из групе и, на команду „режу бодљикаву жицу, искључују електрични алармни систем и чупају бетонске стубове из пода”.

Сиријска породица улази у Мађарску из Србије, 28. август 2015. (Фото Ројтерс)

У телевизијском извештају западнонемачки новинар Јоахим Јауер, чију причу о том догађају препричава Дојче веле (пре годину дана), јавио је те вечери да ће „овај догађај имати „несагледиве последице – за Европу, за Немце у Савезној Републици Немачкој, а поготово у НДР”.

„На овом месту се окончава четрдесетогодишња подела Европе на запад и исток.”

Граница тада није била заиста отворена, али је све више грађана долазило у Мађарску из Источне Немачке. Остављали су у Мађарској све своје ствари, аутомобиле, шаторе, ранчеве и ишли на границу. Многи су бивали ухапшени и изручивани Штазију, министарству за државну безбедност НДР-а. Мађарска војска није пуцала на њих.

Тек изграђена ограда на српско-мађарској граници висока је три и по метра и није зарђала, поред ње још нема минираних поља – и не пуца се. Орбан уверава европску јавност да ће она бити херметичка препрека и да ће тако заштитити хришћанске вредности Старог континента, шенгенске границе, слободу кретања унутар њих. Одговара му немачки министар спољних послова Франц Валтер Штајнмајер да је и Ким Ил Сунг био већи хришћанин од њега.

На месту где је некада била „Гвоздена завеса” прошло је протеклог викенда око 18.000 избеглица, али се већ јуче у Бечу и Будимпешти говорило о њеном поновном затварању.

О побудама Виктора Орбана да упражњава методе непримерене овом времену много се говори и у Мађарској и ван ње. Поједини аналитичари мисле да Орбан то ради да странка крајње деснице Јобик не би додатно ојачала. Други пак кажу како Орбан говори оно што други политичари у Европи мисле, али се не усуђују да кажу.

Сви досадашњи састанци лидера Европске уније показали су да је линија фронта између источних и западних земаља – чланица ЕУ све јаснија и да се чак оживљава стара теза да је почео отворени „сукоб цивилизација” између хришћана и муслимана. Ни међу западним, такозваним старим чланицама ЕУ не постоји усаглашеност, иако се избегавају јавни сукоби. Британија је, на пример, јуче објавила вест да ће у наредних пет година примити 20.000 сиријских избеглица, што је отприлике исто онолико колико их је у току протеклог викенда стигло у Немачку.

Шведска, која је отворила широм врата за све избеглице из ратом опустошене Сирије, предлаже да ЕУ уведе сталне и обавезне механизме за прерасподелу избеглица када се због катастрофа нагло повећа њихов број. Шведски премијер Стефан Лофвен апелује да све земље ЕУ буду одговорне и да не остављају Немачку и Шведску саме. Све чланице морају да се заложе за одбрану људских вредности и ураде оно што је њихова дужност. Али Виктор Орбан сасвим различито схвата одбрану вредности од Стефана Лофвена.

Слика мртвог сиријског дечака на пешчаној плажи у Бодруму узнемирила је свет и подстакла многе да повећају своје квоте или новац за избеглице, али није успела да уједини Европу. Далеко је Стари континент од заједничког става. Немачки министар спољних послова Франк Валтер Штајнмајер указао је на дилему у којој се налази ЕУ пре два дана у Луксембургу. Ако затворимо границе, онда издајемо европске вредности, ако се одрекнемо да управљамо миграцијом, онда губимо поверење грађана. Решење проблема мора да узме у обзир оба аспекта.

Следи нови састанак министара спољних послова, а за четири недеље одржаће се и самит шефова влада чланица ЕУ.

Као да нису свесне да је сваки будући састанак одавно закаснио. У међувремену потресени трагичним призорима, грађани показују већу зрелост од политичара. Па је тако један младић јуче ујутру на Би-Би-Си ју објаснио како је и зашто из Аустрије довезао кола у Мађарску и у своју земљу се враћа са породицом миграната.

„Не кршим никакве законе, нисам кријумчар, само сам решио да повезем једну породицу која је у шенгенској зони. У шенгенској зони ником од њих није потребан ни пасош ни документа, а време гвоздених завеса је одавно прошло.”

Политичари ипак нису још схватили оно што је овом младићу потпуно јасно. Да у циљу спасавања живота људи и деце – прописи морају да се бришу.