Хришћани добродошли, за муслимане нема места

Све је више политичара, од Аустралије до Француске, Пољске, Чешке и Мађарске, који отворено поручују да у њиховим срединама нема места за мигранте муслимане, али да су хришћани који беже од рата добродошли. О хришћанску поуку папе Фрање на недељној миси у Ватикану многи су се оглушили. Чак су и поједина свештена лица одлучила да постану „већи католици од папе” и да изокрену основну поруку хришћанства и Библије и претворе је у мржњу према муслиманима.

Најдаље је отишао мађарски бискуп Ласло Кис Риго, који је за папу рекао да не познаје ситуацију и додао да су мигранти „арогантни и цинични”. Бискуп се слаже са Виктором Орбаном и упозорава да је Европа преплављена људима који се представљају као избеглице, а у ствари им је циљ да „угрозе универзалне вредности хришћанства”.

Многи верници широм Европе подстакнути поуком из Ватикана проналазе начин како да помогну невољницима. Одзив свештенства је, како оцењује „Вашингтон пост”, и даље „врло анемичан”.

Многи волонтери помажу храном, водом и одећом избеглицама на железничкој станици Келети у Будимпешти. Изостала је међутим, подршка већих добротворних хришћанских организација.

Иако Мађари нису нарочито религиозна нација, а недељом је у црквама тек покоја клупа попуњена, као уосталом и у градовима широм Европе, чини се како је борбена реторика премијера Виктора Орбана о наводној угрожености хришћанске Европе „најездом исламиста” више одјекнула од папиног апела да се помогне невољницима.

И у неким другим крајевима света у току је разврставање на праве (хришћанске) избеглице и сумњиве исламисте.

Поједини градоначелници вароши у унутрашњости Француске позвали су избеглице у њихова места и понудили им заштиту и смештај, али с једним условом – да су хришћани.

Кипар је као најближа држава сиријској обали, чији је добар део територије још од 1974. под окупацијом Турске, понудио да отвори врата за 300 хришћанских избеглица. Додају да би било најбоље да то буду православци.

Шта се то дешава са хришћанством кад неки од највиших црквених великодостојника позивају паству да крене у крсташки рат уместо да се понаша по библијским заповестима? Надбискуп Будимпеште забранио је црквама да пружају уточиште избеглицама, јер би тако кршили закон и помагали кријумчарима. Портпарол словачког министарства унутрашњих послова нашао је необичан изговор за селекцију избеглица на пожељне и непожељне. Муслимани који би дошли у Словачку не би се осећали као код куће, рекао је Иван Нетик. Одбацује примедбе комесаријата за избеглице да је то недопустива дискриминација, уз тврдњу да муслимани разбијају кохезију њихове заједнице.

У току је бурна дебата у аустралијском парламенту, где поједини политичари позивају да се „не претерује” у пријему избеглица јер влада није никаква добротворна институција. При том и Аустралија разврстава невољнике према вери. Како су хришћани најугроженија група на свету, они треба да имају приоритет.

У Немачкој се азиланти староседеоци, муслимани из Ирана, Авганистана и Пакистана, осећају угроженим од Сиријаца. Многи мигранти који су пре неколико месеци отпочели азилантску процедуру решили су да истовремено из ислама пређу у хришћанство. О овој необичној појави пише лондонски „Дејли мејл”. Лист цитира поједине свештенике који су пристали да их причесте. Свештеници тврде да су сви новопечени хришћани на то одлучили из искрене љубави према хришћанству и Библији. А не зато што ће им тако бити лакше да добију азилантски статус. Ако би их немачке власти сада одбиле и вратиле у њихове земље, њима би следила смртна казна, због издаје.

Свештеници у немачким црквама трљају руке, јер неочекивано стижу нови хришћански верници, и то из земаља из којих су их најмање очекивали. Уругвај нема ниједну џамију, јер до сада ова малена латиноамеричка секуларна држава, стешњена између Аргентине и Бразила, није имала придошлица из муслиманског света. Четрдесетак сиријских породица, које су као избеглице примљене прошле године, ступило је у штрајк. Они протестују што им је онемогућено да отпутују у Србију! Не траже џамије, али желе да оду из Уругваја. Тамо им је на две године обезбеђен смештај и материјална помоћ, али све је скупо, кажу они. Окидач за узбуну је наступио кад је једна породица са избегличким документима отпутовала у Турску, али им аеродромске власти нису дозволиле да се укрцају у авион за Београд јер нису имали визу. И тако им је угрожена слобода кретања. Погађате – њихов циљ је Немачка.