Hrišćani dobrodošli, za muslimane nema mesta

Sve je više političara, od Australije do Francuske, Poljske, Češke i Mađarske, koji otvoreno poručuju da u njihovim sredinama nema mesta za migrante muslimane, ali da su hrišćani koji beže od rata dobrodošli. O hrišćansku pouku pape Franje na nedeljnoj misi u Vatikanu mnogi su se oglušili. Čak su i pojedina sveštena lica odlučila da postanu „veći katolici od pape” i da izokrenu osnovnu poruku hrišćanstva i Biblije i pretvore je u mržnju prema muslimanima.

Najdalje je otišao mađarski biskup Laslo Kis Rigo, koji je za papu rekao da ne poznaje situaciju i dodao da su migranti „arogantni i cinični”. Biskup se slaže sa Viktorom Orbanom i upozorava da je Evropa preplavljena ljudima koji se predstavljaju kao izbeglice, a u stvari im je cilj da „ugroze univerzalne vrednosti hrišćanstva”.

Mnogi vernici širom Evrope podstaknuti poukom iz Vatikana pronalaze način kako da pomognu nevoljnicima. Odziv sveštenstva je, kako ocenjuje „Vašington post”, i dalje „vrlo anemičan”.

Mnogi volonteri pomažu hranom, vodom i odećom izbeglicama na železničkoj stanici Keleti u Budimpešti. Izostala je međutim, podrška većih dobrotvornih hrišćanskih organizacija.

Iako Mađari nisu naročito religiozna nacija, a nedeljom je u crkvama tek pokoja klupa popunjena, kao uostalom i u gradovima širom Evrope, čini se kako je borbena retorika premijera Viktora Orbana o navodnoj ugroženosti hrišćanske Evrope „najezdom islamista” više odjeknula od papinog apela da se pomogne nevoljnicima.

I u nekim drugim krajevima sveta u toku je razvrstavanje na prave (hrišćanske) izbeglice i sumnjive islamiste.

Pojedini gradonačelnici varoši u unutrašnjosti Francuske pozvali su izbeglice u njihova mesta i ponudili im zaštitu i smeštaj, ali s jednim uslovom – da su hrišćani.

Kipar je kao najbliža država sirijskoj obali, čiji je dobar deo teritorije još od 1974. pod okupacijom Turske, ponudio da otvori vrata za 300 hrišćanskih izbeglica. Dodaju da bi bilo najbolje da to budu pravoslavci.

Šta se to dešava sa hrišćanstvom kad neki od najviših crkvenih velikodostojnika pozivaju pastvu da krene u krstaški rat umesto da se ponaša po biblijskim zapovestima? Nadbiskup Budimpešte zabranio je crkvama da pružaju utočište izbeglicama, jer bi tako kršili zakon i pomagali krijumčarima. Portparol slovačkog ministarstva unutrašnjih poslova našao je neobičan izgovor za selekciju izbeglica na poželjne i nepoželjne. Muslimani koji bi došli u Slovačku ne bi se osećali kao kod kuće, rekao je Ivan Netik. Odbacuje primedbe komesarijata za izbeglice da je to nedopustiva diskriminacija, uz tvrdnju da muslimani razbijaju koheziju njihove zajednice.

U toku je burna debata u australijskom parlamentu, gde pojedini političari pozivaju da se „ne preteruje” u prijemu izbeglica jer vlada nije nikakva dobrotvorna institucija. Pri tom i Australija razvrstava nevoljnike prema veri. Kako su hrišćani najugroženija grupa na svetu, oni treba da imaju prioritet.

U Nemačkoj se azilanti starosedeoci, muslimani iz Irana, Avganistana i Pakistana, osećaju ugroženim od Sirijaca. Mnogi migranti koji su pre nekoliko meseci otpočeli azilantsku proceduru rešili su da istovremeno iz islama pređu u hrišćanstvo. O ovoj neobičnoj pojavi piše londonski „Dejli mejl”. List citira pojedine sveštenike koji su pristali da ih pričeste. Sveštenici tvrde da su svi novopečeni hrišćani na to odlučili iz iskrene ljubavi prema hrišćanstvu i Bibliji. A ne zato što će im tako biti lakše da dobiju azilantski status. Ako bi ih nemačke vlasti sada odbile i vratile u njihove zemlje, njima bi sledila smrtna kazna, zbog izdaje.

Sveštenici u nemačkim crkvama trljaju ruke, jer neočekivano stižu novi hrišćanski vernici, i to iz zemalja iz kojih su ih najmanje očekivali. Urugvaj nema nijednu džamiju, jer do sada ova malena latinoamerička sekularna država, stešnjena između Argentine i Brazila, nije imala pridošlica iz muslimanskog sveta. Četrdesetak sirijskih porodica, koje su kao izbeglice primljene prošle godine, stupilo je u štrajk. Oni protestuju što im je onemogućeno da otputuju u Srbiju! Ne traže džamije, ali žele da odu iz Urugvaja. Tamo im je na dve godine obezbeđen smeštaj i materijalna pomoć, ali sve je skupo, kažu oni. Okidač za uzbunu je nastupio kad je jedna porodica sa izbegličkim dokumentima otputovala u Tursku, ali im aerodromske vlasti nisu dozvolile da se ukrcaju u avion za Beograd jer nisu imali vizu. I tako im je ugrožena sloboda kretanja. Pogađate – njihov cilj je Nemačka.