Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вртић „Драган Лаковић” није нова „смрдљива зграда”

Вртић „Драган Лаковић” није нова „смрдљива зграда”
Синиша Мали

Бетон у вртићу „Драган Лаковић”, који похађа око 400 деце, није загађен фенолом, а његова концентрација у ваздуху тог обданишта је испод дозвољеног нивоа. Ово је јуче потврдио Синиша Мали, градоначелник, позивајући се на резултате испитивања Института „Винча” и Градског завода за јавно здравље.

– Није реч о „смрдљивој згради”, нити је ситуација у вртићу иста као у загађеним објектима у насељу Др Иван Рибар. „Винча” ће у наредне три, четири недеље анализирати све грађевинске материјале коришћене у изградњи вртића: ламинат, лепак, намештај… После тога ћемо знати да ли и који материјал садржи фенол. Шта год да је узрок проблема, ми ћемо га санирати како би деца боравила у здравом простору – казао је Мали на конференцији за медије.   

„Драган Лаковић”, затворен прошлог петка зато што су поједини родитељи тврдили да се осећају непријатни мириси сумњајући на фенол који је загадио две вишеспратнице у насељу Др Иван Рибар, неће бити отворен док се не одгонетне порекло непријатног мириса.

Институт „Винча” који је од прошле среде, када је прича доспела у медије, тврдио да ништа не указује да је вртић загађен оплатолним уљем, претпоставља да је проблем изазвао лепак, лак или линолеум.

– У свим узорцима које смо узели из бетона нема трагова опасних материја. Непријатан мирис не потиче из бетона, нити има сличности са проблемом који је детектован у „смрдљивим зградама” – тврди Борислав Грубор, директор „Винче”.

Како би се искључила могућност да непријатан мирис долази из спољне средине, Градски завод за јавно здравље поставиће мерне инструменте испред вртића и тестираће исте параметре као и у обданишту. Др Милан Милутиновић, начелник центра за екотоксикологију Завода, истиче да је у вртићу контролисан широк спектар потенцијално штетних материја и тврди да „нигде нема прекорачења законом дозвољених вредности”.

– Анализирали смо формалдехид, лако испарљива органска једињења попут бензена, полицикличне ароматичне угљоводонике, фенолне материје, све оне параметре које смо испитивали у зградама у Др Ивана Рибара. То смо радили без укључене вентилације да бисмо имали максималне могуће концентрације и да бисмо токсиколозима са ВМА или Института „Др Вукан Чупић” дали резултате сабране у дужем временском периоду – објашњава др Милутиновић.

Како се више не би понављале афере попут „смрдљивих зграда”, градоначелник ће упутити иницијативу надлежним министарствима задуженим за атестирање материјала да се што пре усвоје правилници и уредбе. Док се на њих чека, Мали ће, каже, тражити атесте свих материјала који се уграђују у вртиће чија је реконструкција у току.

Његову идеју подржава др Грубор. Тако ће се, сматра он, уредити систем и избећи грешке извођача радова који бирају јефтиније и непоуздане материјале.

– У развијеним државама је пре десетак година регулисана употреба адитива на бази органских материја, односно емитовање загађујућих једињења из грађевинских производа. Oна су та чији мирис осећамо, на пример у новим колима. То је природан мирис таквог материјала, питање је само који је његов ниво и да ли је опасан. То се регулише правилницима у којима су дате дозвољене вредности пре него што се материјал нађе на тржишту – објашњава Грубор.

Ниједно дете није било на прегледу у Институту „Др Вукан Чупић”

У нашу редакцију јуче је стигло писмо у коме се наводи да је код 165 деце и 18 запослених из вртића „Драган Лаковић”, који су радили анализе на ВМА и у приватним лабораторијама, пронађен фенол. Истиче се да је ПУ „11. април” одговорна „за постојање фенола у згради због лошег одржавања о чему је потврда добијена и од ЦИП-а”. Такве податке, међутим, нема Иван Шиљковић, председник савета родитеља вртића.

–  Податке сам добила од људи који раде у установи и они припремају тужбу. Они су у контакту и са родитељима запосленим у „Винчи”, али како су им ти родитељи рекли, њима су везане руке да причају о стварима које се заташкавају. Тако смо сазнали и за податке од ЦИП-а – навела је ауторка писма која је желела да остане анонимна, али тврди да је упућена у дешавања у ПУ „11. април”.

Милутин Игњатовић, директор Саобраћајног института ЦИП, надзорног органа на градилишту вртића „Драган Лаковић”, тврди да ЦИП није издавао никакве потврде о узроку проблема у вртићу, нити је испитивао фенол.

– Не бавимо се испитивањем фенола, нити смо било кога ангажовали да то уради. Имамо потврду да су сви материјали које је извођач уграђивао у објекат у складу са стандардима. Али ако извођач нама достави папир, а користи неке друге материјале – то је за хапшење. Да је контролор у току градње вртића приметио да нешто смрди, био бих обавештен – изричит је Игњатовић.  

На ВМА тврде да ниједан родитељ ни васпитач из „11. априла” није доводио децу код њих на тестирање на фенол. Исто каже и проф. др Александар Миловановић, директор Института за медицину рада „Др Драгомир Карајовић”, као и надлежни на Институту за мајку и дете „Др Вукан Чупић”.

– Телефоном се јављало неколико забринутих родитеља, али само да би добили стручна објашњења. Тестирање на фенол могу да баве само акредитоване лабораторије са специјално баждареним апаратима јер у противном резултати могу бити нетачни – указује др Радоје Симић, директор Института за мајку и дете.

Фенол свуда око нас

Дозвољено присуство фенола у организму, према методологији коју користи Институт за медицину рада, јесте 95 милиграма на грам креатинина у урину, каже др Снежана Ристић, педијатар токсиколог на Институту за мајку и дете.

Фенол је отровно једињење и у организам може да се унесе храном, средствима за личну хигијену, а његове повећане концентрације последица су и изложености дуванском диму, кухињским испарењима, издувним гасовима...

– У данашње време не може се десити да у нашем организму фенола нема јер је то јефтина супстанца која се користи у производњи свега и свачега – наглашава др Ристић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.