Ко је већи ММФ од ММФ-а

Главне теме недавних разговора ММФ-а са српским властима, током друге  ревизије – контроле трогодишњег стендбај аранжмана из предострожности од 1,2 милијарде евра одобреног у фебруару ове године, биле су стање јавних финансија и могућност повећања пензија и плата у јавном сектору, које су умањене од новембра 2014. године.

Очекивања владе била су да ће ММФ одобрити те повишице, јер је буџет Србије у дефициту мањем од планираног, али  се то није десило. ММФ је у саопштењу за штампу (IMF Press release, September 1, 2015), које је издао шеф  преговарачке мисије, констатовао да договорени програм даје добре резултате, Србија поново бележи позитиван економски раст, запосленост расте, а незапосленост пада.

Влада је очекивала да су позитивни резултати у фискалној консолидацији и знатно смањење буџетског дефицита, довољни разлози да ММФ сада пристане да се изврши извесна корекција у погледу раста плата у државном сектору, као и пензија. За 77 милијарди динара је дефицит у буџету мањи од договореног са ММФ-ом у првој половини године 2015.

У саопштењу ММФ-а стоји да „што се наредног периода тиче, размере трајних повећања прихода, а у вези са тим и простора за било какву евентуалну додатну потрошњу у 2016. години, биће процењене током треће ревизије програма у контексту израде буџета за 2016. годину”.

ММФ је пристао да разговара о већим платама и пензијама, али није одустао ни од једне од мера на које се Србија споразумом обавезала. То подразумева и смањење броја запослених у 2016. и 2017. години за по пет одсто. Српска страна тврди да би то умањило ефикасност управе, док ММФ на то тражи јасне рачунице како је могуће умањити издвајања за плате у јавној управи, ако се не смањи број запослених. Нема начина да ММФ одустане од договореног умањења масе зарада у јавној управи.

Како је презентовано експертима ММФ-а, већ је направљен план за смањење управе за више од 20.000 људи, али слично мора да се уради и 2017. године. Српска делегација је указивала на то да проблем јавне управе није толико у броју, колико у лошој структури запослених и мањку кадра.

Подсећања ради, у Меморандуму о економској и финансијској политици  који је Србија утврдила са ММФ-ом поводом одобравања новог аранжмана из предострожности, стоји да ће плате и пензије бити смањене у наредном трогодишњем периоду. Договорено је и да учешће плата у БДП-у буде смањено са 10 одсто на седам одсто, а пензија са 13 одсто на 11 одсто.

Поједини економисти упозоравају да је влада у фискалној стратегији предвидела да се трошкови рада запослених у државном сектору смање са 12 одстона осам одсто БДП-а у наредне три године. Ако се расходи за запослене задрже на преко 10 одсто БДП-а, биће тешко смањивање фискалног дефицита у наредним годинама.

ММФ је похвалио то што је постигнута финансијска и фискална стабилност у земљи, тако да ће се током следећег доласка ММФ-а разговарати о томе у којој мери трајно повећање буџетских прихода може да буде искоришћено за повећање потрошње у 2016. години.

ММФ је упозорио да повећање примања (плата и пензија) не би смело да наруши програм фискалне консолидације, али подржавају идеју да „куповање поверења” грађана и пензионера јесте врло важно за наставак и успех започетих реформи.

Разматрање буџета са ММФ-ом за 2016. годину и свих трендова и кретања у вези са наплатом прихода биће у новембру, на основу чега ће се донети одлука колики постоји простор за релаксацију плата и пензија. „Евентуално повећање зарада требало би да буде селективно и таргетирано”, поручио је шеф мисије ММФ-а, а водиће се и рачуна о кретању инфлације, која је тренутно један одсто.

Пошто мисија ММФ-а у нову посету долази током новембра, већ почетком децембра би се могла очекивати потврда Одбора извршних директора ММФ-а, тако да би одлука о евентуалном повећању пензија и плата у јавном сектору могла да буде донета до краја ове године.

Упитан колико удео у уштедама од 70 милијарди динара чине трајне, а колико једнократне уштеде, од чега зависи будуће повећање плата и пензија, шеф мисије ММФ-а рекао је да ће се на то питање фокусирати приликом наредног разматрања буџета, али да половину уштеда чине трајне, а половину једнократне уштеде, укључујући и подбачај у јавним инвестицијама.

Мисија ММФ-а поновила је да су видљива трајна фискална повећања, али и да је питање повећања плата и пензија коегзистентно са општим циљем, а то је консолидација фискалног дефицита и смањење јавног дуга.

Треба на крају рећи да и ако буде неког повећања, односно делимичног враћања узетих плата и пензија идуће године, оно ће највероватније бити врло скромно, у ствари симболично, упркос најавама владе да ће њихови примаоци то осетити.

Научни саветник и редовни члан НДЕС