Ko je veći MMF od MMF-a

Glavne teme nedavnih razgovora MMF-a sa srpskim vlastima, tokom druge  revizije – kontrole trogodišnjeg stendbaj aranžmana iz predostrožnosti od 1,2 milijarde evra odobrenog u februaru ove godine, bile su stanje javnih finansija i mogućnost povećanja penzija i plata u javnom sektoru, koje su umanjene od novembra 2014. godine.

Očekivanja vlade bila su da će MMF odobriti te povišice, jer je budžet Srbije u deficitu manjem od planiranog, ali  se to nije desilo. MMF je u saopštenju za štampu (IMF Press release, September 1, 2015), koje je izdao šef  pregovaračke misije, konstatovao da dogovoreni program daje dobre rezultate, Srbija ponovo beleži pozitivan ekonomski rast, zaposlenost raste, a nezaposlenost pada.

Vlada je očekivala da su pozitivni rezultati u fiskalnoj konsolidaciji i znatno smanjenje budžetskog deficita, dovoljni razlozi da MMF sada pristane da se izvrši izvesna korekcija u pogledu rasta plata u državnom sektoru, kao i penzija. Za 77 milijardi dinara je deficit u budžetu manji od dogovorenog sa MMF-om u prvoj polovini godine 2015.

U saopštenju MMF-a stoji da „što se narednog perioda tiče, razmere trajnih povećanja prihoda, a u vezi sa tim i prostora za bilo kakvu eventualnu dodatnu potrošnju u 2016. godini, biće procenjene tokom treće revizije programa u kontekstu izrade budžeta za 2016. godinu”.

MMF je pristao da razgovara o većim platama i penzijama, ali nije odustao ni od jedne od mera na koje se Srbija sporazumom obavezala. To podrazumeva i smanjenje broja zaposlenih u 2016. i 2017. godini za po pet odsto. Srpska strana tvrdi da bi to umanjilo efikasnost uprave, dok MMF na to traži jasne računice kako je moguće umanjiti izdvajanja za plate u javnoj upravi, ako se ne smanji broj zaposlenih. Nema načina da MMF odustane od dogovorenog umanjenja mase zarada u javnoj upravi.

Kako je prezentovano ekspertima MMF-a, već je napravljen plan za smanjenje uprave za više od 20.000 ljudi, ali slično mora da se uradi i 2017. godine. Srpska delegacija je ukazivala na to da problem javne uprave nije toliko u broju, koliko u lošoj strukturi zaposlenih i manjku kadra.

Podsećanja radi, u Memorandumu o ekonomskoj i finansijskoj politici  koji je Srbija utvrdila sa MMF-om povodom odobravanja novog aranžmana iz predostrožnosti, stoji da će plate i penzije biti smanjene u narednom trogodišnjem periodu. Dogovoreno je i da učešće plata u BDP-u bude smanjeno sa 10 odsto na sedam odsto, a penzija sa 13 odsto na 11 odsto.

Pojedini ekonomisti upozoravaju da je vlada u fiskalnoj strategiji predvidela da se troškovi rada zaposlenih u državnom sektoru smanje sa 12 odstona osam odsto BDP-a u naredne tri godine. Ako se rashodi za zaposlene zadrže na preko 10 odsto BDP-a, biće teško smanjivanje fiskalnog deficita u narednim godinama.

MMF je pohvalio to što je postignuta finansijska i fiskalna stabilnost u zemlji, tako da će se tokom sledećeg dolaska MMF-a razgovarati o tome u kojoj meri trajno povećanje budžetskih prihoda može da bude iskorišćeno za povećanje potrošnje u 2016. godini.

MMF je upozorio da povećanje primanja (plata i penzija) ne bi smelo da naruši program fiskalne konsolidacije, ali podržavaju ideju da „kupovanje poverenja” građana i penzionera jeste vrlo važno za nastavak i uspeh započetih reformi.

Razmatranje budžeta sa MMF-om za 2016. godinu i svih trendova i kretanja u vezi sa naplatom prihoda biće u novembru, na osnovu čega će se doneti odluka koliki postoji prostor za relaksaciju plata i penzija. „Eventualno povećanje zarada trebalo bi da bude selektivno i targetirano”, poručio je šef misije MMF-a, a vodiće se i računa o kretanju inflacije, koja je trenutno jedan odsto.

Pošto misija MMF-a u novu posetu dolazi tokom novembra, već početkom decembra bi se mogla očekivati potvrda Odbora izvršnih direktora MMF-a, tako da bi odluka o eventualnom povećanju penzija i plata u javnom sektoru mogla da bude doneta do kraja ove godine.

Upitan koliko udeo u uštedama od 70 milijardi dinara čine trajne, a koliko jednokratne uštede, od čega zavisi buduće povećanje plata i penzija, šef misije MMF-a rekao je da će se na to pitanje fokusirati prilikom narednog razmatranja budžeta, ali da polovinu ušteda čine trajne, a polovinu jednokratne uštede, uključujući i podbačaj u javnim investicijama.

Misija MMF-a ponovila je da su vidljiva trajna fiskalna povećanja, ali i da je pitanje povećanja plata i penzija koegzistentno sa opštim ciljem, a to je konsolidacija fiskalnog deficita i smanjenje javnog duga.

Treba na kraju reći da i ako bude nekog povećanja, odnosno delimičnog vraćanja uzetih plata i penzija iduće godine, ono će najverovatnije biti vrlo skromno, u stvari simbolično, uprkos najavama vlade da će njihovi primaoci to osetiti.

Naučni savetnik i redovni član NDES