Све нижа камата централне банке

Иако немају ништа заједничко, нити су се о том потезу договарали, гувернери централних банака Новог Зеланда и Србије на крају јучерашњег дана писали су исти извештај. Јоргованка Табаковић и Грим Вилер релаксирали су монетарну политику, јер су Извршни одбори обе институције смањили каматне стопе, које су нека врста диригентске палице по којима се одређују камате у комерцијалним банкама. У Србији је референтна каматна стопа смањена за 0,5 процентних поена и сада износи пет одсто, што је за наше прилике рекордно ниско.

„Разматрајући актуелна монетарна и макроекономска кретања и пројекције, Извршни одбор је констатовао да су инфлаторни притисци и даље ниски, а инфлациона очекивања усидрена у границама циља Народне банке Србије. Ниским инфлаторним притисцима доприносе пре свега ниске цене примарних производа на светском тржишту, ниска инфлација у међународном окружењу, релативна стабилност девизног курса и ефекти фискалне консолидације. Иако се са августовским повећањем цене електричне енергије међугодишњи раст регулисаних цена вратио у позитивну зону, допринос регулисаних цена инфлацији би ове године требало да буде мањи од уобичајеног”, наводи се у саопштењу из Народне банке Србије (НБС).

Овакав потез централне банке већ је био очекиван и између редова га је најавио Џејмс Руф, шеф мисије Међународног монетарног фонда (ММФ).

„Обуздана инфлаторна очекивања и значајна фискална консолидација омогућили су прекомпоновање макроекономских политика, као што је предвиђено програмом. Недавна релаксација монетарне политике представља исправан потез и подржаће економски опоравак. Даља смањења референтне каматне стопе треба да узму у обзир инфлаторна очекивања, екстерно окружење у погледу финансирања и напредак у фискалној консолидацији”, казао је Руф на недавној конференцији за новинаре.

За Горана Николића, сарадника Института за европске студије, овакав потез монетарних власти је очекиван и у складу је са оним што је ММФ већ на неки начин најавио. – Потез НБС је рационалан имајући у виду да је међугодишња инфлација ниска и износи један одсто, што је далеко испод циља. Последице ће бити благо смањење цене кредита у динарима, али и пад приноса на трезорске записе. То практично значи да ће расходи које држава плаћа приликом задуживања на домаћем финансијском тржишту бити нижи. И то је најзначајнији ефекат овог потеза – каже Николић.

У централној банци очекују да ће инфлацију у наредном периоду одржавати око доње границе циља око 2,5 одсто. Њено приближавање мети од четири одсто може се очекивати тек од средине 2016. године.

Извршни одбор НБС је оценио да повећању отпорности домаће економије на присутне ризике из међународног окружења посебно доприносе фискална консолидација, повољнији изгледи економског раста од раније очекиваних, смањење спољне неравнотеже и очекивана друга позитивна оцена аранжмана с Међународним монетарним фондом.

Извршни одбор је имао у виду и да је Европска централна банка кориговала наниже пројекцију економског раста зоне евра, као и да постоји могућност да програм квантитативног попуштања буде продужен. ЕЦБ месечно у привреду упумпава 60 милијарди евра како би подстакла опоравак европске економије.

Бошко Живковић, професор Економског факултета, каже да су, упркос смањењу референтне каматне стопе, камате на кредите и даље високе.

– Цена зајмова би требало да пада, а то се не дешава. Проблем је што се кредитна активност yкочила. Нарочито, пада кредитна активност према сектору предузећа. Каматна маржа је релативно висока пре свега због великог нивоа проблематичних кредита. Без решавања овог проблема, цена капитала тешко да ће падати. Корак у добром смеру је доношење Стратегије за решавање ненаплативих зајмова – каже Живковић и додаје да се банке тренутно налазе у некој врсти пат позиције – имају капитал, а немају коме да га продају.