Нeка ме смене, ако нађу бољег

Међународни монетарни фонд (ММФ) оценио је да је Електропривреда Србије (ЕПС) најдаље отишла када је реч о реформи јавних предузећа. Фонд ми је рекао „свака част”, каже Александар Обрадовић, директор ЕПС-а, у разговору за „Политику”. Међутим, судећи само по насловима домаћих таблоида, Обрадовић је један од најпроблематичнијих директора, који плаћа луксузне хотеле, проводи се у Милану, носи скупе сатове... С њим разговарамо о томе како „чита” ове написе у новинама, зашто га критикује премијер Александар Вучић, као и да ли се крије ново поскупљење струје и отпуштања радника.

– Од 1. јула сасвим смо другачија компанија. Некада смо пословали преко 14 предузећа, сада их је само три. Фонд је посебно поздравио то што смо прво ударили на директоре, а не на раднике. Да бисмо смањили непродуктивне делове компаније кренули смо од врха и то је огроман корак у сечи гломазне администрације.

Смењена су 43 директора. Да ли је неко отпуштен?

Није идеја да се реформа заврши на смени 43 директора. Они са собом вуку одређену администрацију, директоре који су испод њих, пратеће службе, секретарице, возаче... Да бисмо могли некога да отпустимо, прво морамо са синдикатима да се договоримо о социјалном програму. Они нас доста подржавају у овом процесу. Синдикати су свесни да у ЕПС-у има вишка запослених, али и скрећу пажњу да нам треба више монтера, рудара, инжењера.

Јесте ли избројали прекобројне? Чују се процене да је 20 до 25 одсто вишка.

Не можете да кренете у реформе и да преко ноћи отпустите људе. И Влада Србије и синдикат ће подржати ЕПС да се број запослених смањи. Никоме није у интересу да људи за којима не постоји потреба раде. Нарочито ако постоје дефицитарни кадрови и ако нам се радници повређују зато што нам у неким областима фали људи. За промене треба времена, а проблеми испливавају кад мењате систем. До 1. јула постојало је 28 огранака и пет дистрибуција. Сада све то ради у оквиру ЕПС дистрибуције. Открили смо да је у оквиру тог система било 37 система за наплату, које не можете преко ноћи да баците и створите један. Њиховим обједињавањем постепено ће се смањивати број запослених и трошкови одржавања. Технички вам објашњавам зашто сада не могу да кажем колико запослених је вишак.

Да ли сте у план финансијског реструктурисања унели неку процену?

Правимо прецизнију процену о томе какав ће бити ритам отпуштања. Јер се процес с ММФ-ом базира на петогодишњим реформама. До 2020. године ЕПС мора да послује као профитабилна и тржишно оријентисана компанија.

Значи, нека начелна оцена о отпуштањима се ипак налази у том документу?

Видећете то и по маси зарада и по броју запослених. Петогодишња стратегија ЕПС-а, која ће ићи на одобравање у ММФ и Светску банку и коју ће до краја године усвојити Влада, то ће предвидети. Имамо њихово поверење јер смо показали да увек одрадимо оно што је договорено и чак идемо корак испред тога. Смањили смо губитке на мрежи, наплата у овој години је 97 одсто већа него у прошлој години. ЕПС је сада неумољив када је реч о наплати...

Да ли „Железара” редовно плаћа струју откако је стигао нови менаџмент?

Да. Као и „Петрохемија” и „Азотара”. Тачно се виде ефекти „стидљивог” економског раста, као и да мере владе Србије директно утичу на позитивно пословање ЕПС-а.

Јесте ли разуверили Фискални савет да више нисте темпирана бомба јавних финансија?

Они су били у праву. ММФ је и изабрао ЕПС да буде показни пример реформе јавних предузећа, јер смо били темпирана бомба, како за јавни дуг Србије тако и за јавне финансије земље. Последњи извештај ММФ-а показује да ни економија Србије више није темпирана бомба, као што није ни ЕПС. Али се реформе морају наставити.

Зашто је план финансијског реструктурисања тајна?

Сви планови пословања ЕПС-а су део наше петогодишње стратегије која још није готова. Она садржи неке делове који ће увек бити тајна, као што су планови око трговине електричном енергијом, планови на отвореном тржишту.

Новинари мисле да је то тајна јер се ту наводи да ће струја поскупети догодине као и 2017. године?

Јасна је одлука ММФ-а да регулисана цена електричне енергије мора да крене ка тржишној, да би се до 2019. односно 2020. године њој и приближила. Причати данас о томе колико ће струја поскупети следеће године чиста је спекулација. Откако сам дошао на ову позицију, у септембру 2012. године, тржишна цена струје пала је за 30 одсто. На почетку мог мандата разлика између регулисане и тржишне цене је била много велика, сада је знатно мања мања. ММФ не каже колико ће струја поскупети.

Али у Меморандуму каже да ће се цена изједначити с тржишном...

Ако се настави овај темпо пада цене струје, можемо врло брзо и без драстичних повећања да дођемо до тржишне цене струје.

Играте на карту да ће тржишна цена струје наставити да пада?

Нисам срећан због дога, био бих најсрећнији да сам директор фирме у којој цене скачу. Наша несрећа је што, када су тржишне цене биле много више, а ЕПС годинама држао ниску цену. У последњих осам година због ниске цене струје ово предузеће је „поделило” грађанима и привреди шест милијарди евра. Те паре могле су да оду у нове термоелектране, нове хидроелектране, трафо-станице.

То је 10 Костолаца?

Сада морамо да се задужујемо за нове пројекте и индиректно оптерећујемо буџет. Зато што смо и у бољим и богатијим временима држали цену ниском. Данас плаћамо цену зато што су се многи пре нас понашали недомаћински и убедили народ да нешто може да се добије за џабе. Због тога трошимо два до три пута више струје него становници ЕУ. Шта ми то у Србији трошимо два до три пута више осим струје? Дефинитивно не једемо два до три пута више меса, немамо два до три пута више аутомобила, мобилних телефона.

Колико од тих гарантованих зајмова ЕПС плаћа самостално, а колико је прешло на терет грађана Србије?

Нула динара плаћају грађани Србије. Не да нисмо на буџету, већ дајемо највећи допринос државној каси. Циљ је да у наредном периоду ЕПС постане профитабилан и да почнемо да узимамо комерцијалне кредите, да се задужујемо без гаранција државе. Ми смо 2013. године били друга најпрофитабилнија фирма у Србији. Катастрофалне временске прилике 2014. године коштале су нас пола милијарде евра. А рудник „Колубара” је пре неки дан имао рекордну производњу. Сетите се само шта се писало о набавци паметних бројила, да је уговор штетан, да домаће фирме неће ништа зарадити. Тендер је одрађен по највишим светским стандардима, тим послом смо уштедели 32 милиона евра, четвртина новца ће отићи домаћим фирмама. Очекујемо да ће тај пројекат смањити некомерцијалне губитке, а уградња бројила грађане неће ништа коштати.

Таблоиди пишу да се проводите у Милану, плаћате скупе хотеле у Црној Гори? Како читате те наслове?

Нису могли лично да ме нападају на нивоу стручности, јер сам професионални менаџер који је дошао из велике корпорације. Нису могли ни да ме нападају због резултата, јер ми их ММФ и Светска банка признају. Противници реформи изабрали су занимљив пут да кроз таблиодизацију пробају да ме зауставе.

Коме то одговара? Зашто пролазите таблоидног „топлог зеца”?

Ако сам рекао да због неефикасности губимо 100.000 евра дневно, тај новац је некуда ишао. Они који су се уплашили да ће те паре изгубити, сада путем таблоида покушавају да ме зауставе. Пара врти где бургија неће. Све што сте читали све су саме лажи. Нисам летовао у хотелу „Порто Монтенегро”, тамо сам попио кафу. Таблоидизација ће се вероватно наставити, нагазио сам на велике личне интересе. Био бих забринут тек ако би ме ММФ критиковао.

Јесте ли забринути кад вас критикује премијер? Он је неколико пута, када је говорио о партијским кадровима, спомињао да вама није задовољан, али да нема бољег.

Свако може да тумачи његову изјаву на различите начине. Победио сам на највећем конкурсу где је било више од 70 кандидата. Нисам то доживео као критику, већ више као поруку да не станем с реформама.

Да ли се бојите да је позадина написа у таблоидима можда баш због тога што је премијер нашао бољег кандидата?

Не мислим да је то због тога. Зашто бих се бојао да дође неко бољи? Влада увек може да ме смени, али хајде да се држимо резултата. Ако не будем спроводио реформе које су на линији Владе, требао би да одем.

Премијер вас је критиковао када је говорио да би уштеде од смањења плата у јавном сектору биле много веће да ЕПС и РТС нису мењали коефицијенте да би повећали зараде?

Причамо о периоду пре 1. јула. Тачно је да коефицијенти нису били дељени по стручности и потреби посла, него да би се намирили неки политички резултати.

Кад сте ви то сазнали?

Све време сам се борио против тога. Циљ је да се до 1. јула следеће године то реши. Бићете пријатно изненађени кад чујете колико је директорских места укинуто и колико је коефицијената изнивелисано.

Када је била највећа крађа у историји Србије, где су силни директори, који су одлазили с ове позиције, с 30, 40 станова? Зашто се о њима није писало. Данас им нико не би препознао слику ни име у новинама. А о мени се пише јер кочничарима не одговара ово што радим.

Многи тврде да су извори таблоида баш из ЕПС-а. Како се вама то чини?

Дефинитивно смењени директори нису срећни због тога. Наравно да нису срећни ни они који су пословали у оквиру различитих система наплате који се сада обједињују. Читали сте о разним јавним набавкама, коме су се све намештали тендери. Кад су нечији финансијски интереси угрожени, они не могу да оду у ММФ или владу. Једино им преостају таблоиди да кроз лажи и полуистине створе утисак да ЕПС није транспарентан и да не иде у добром смеру.

Аница Телесковић