Neka me smene, ako nađu boljeg

Međunarodni monetarni fond (MMF) ocenio je da je Elektroprivreda Srbije (EPS) najdalje otišla kada je reč o reformi javnih preduzeća. Fond mi je rekao „svaka čast”, kaže Aleksandar Obradović, direktor EPS-a, u razgovoru za „Politiku”. Međutim, sudeći samo po naslovima domaćih tabloida, Obradović je jedan od najproblematičnijih direktora, koji plaća luksuzne hotele, provodi se u Milanu, nosi skupe satove... S njim razgovaramo o tome kako „čita” ove napise u novinama, zašto ga kritikuje premijer Aleksandar Vučić, kao i da li se krije novo poskupljenje struje i otpuštanja radnika.

– Od 1. jula sasvim smo drugačija kompanija. Nekada smo poslovali preko 14 preduzeća, sada ih je samo tri. Fond je posebno pozdravio to što smo prvo udarili na direktore, a ne na radnike. Da bismo smanjili neproduktivne delove kompanije krenuli smo od vrha i to je ogroman korak u seči glomazne administracije.

Smenjena su 43 direktora. Da li je neko otpušten?

Nije ideja da se reforma završi na smeni 43 direktora. Oni sa sobom vuku određenu administraciju, direktore koji su ispod njih, prateće službe, sekretarice, vozače... Da bismo mogli nekoga da otpustimo, prvo moramo sa sindikatima da se dogovorimo o socijalnom programu. Oni nas dosta podržavaju u ovom procesu. Sindikati su svesni da u EPS-u ima viška zaposlenih, ali i skreću pažnju da nam treba više montera, rudara, inženjera.

Jeste li izbrojali prekobrojne? Čuju se procene da je 20 do 25 odsto viška.

Ne možete da krenete u reforme i da preko noći otpustite ljude. I Vlada Srbije i sindikat će podržati EPS da se broj zaposlenih smanji. Nikome nije u interesu da ljudi za kojima ne postoji potreba rade. Naročito ako postoje deficitarni kadrovi i ako nam se radnici povređuju zato što nam u nekim oblastima fali ljudi. Za promene treba vremena, a problemi isplivavaju kad menjate sistem. Do 1. jula postojalo je 28 ogranaka i pet distribucija. Sada sve to radi u okviru EPS distribucije. Otkrili smo da je u okviru tog sistema bilo 37 sistema za naplatu, koje ne možete preko noći da bacite i stvorite jedan. Njihovim objedinjavanjem postepeno će se smanjivati broj zaposlenih i troškovi održavanja. Tehnički vam objašnjavam zašto sada ne mogu da kažem koliko zaposlenih je višak.

Da li ste u plan finansijskog restrukturisanja uneli neku procenu?

Pravimo precizniju procenu o tome kakav će biti ritam otpuštanja. Jer se proces s MMF-om bazira na petogodišnjim reformama. Do 2020. godine EPS mora da posluje kao profitabilna i tržišno orijentisana kompanija.

Znači, neka načelna ocena o otpuštanjima se ipak nalazi u tom dokumentu?

Videćete to i po masi zarada i po broju zaposlenih. Petogodišnja strategija EPS-a, koja će ići na odobravanje u MMF i Svetsku banku i koju će do kraja godine usvojiti Vlada, to će predvideti. Imamo njihovo poverenje jer smo pokazali da uvek odradimo ono što je dogovoreno i čak idemo korak ispred toga. Smanjili smo gubitke na mreži, naplata u ovoj godini je 97 odsto veća nego u prošloj godini. EPS je sada neumoljiv kada je reč o naplati...

Da li „Železara” redovno plaća struju otkako je stigao novi menadžment?

Da. Kao i „Petrohemija” i „Azotara”. Tačno se vide efekti „stidljivog” ekonomskog rasta, kao i da mere vlade Srbije direktno utiču na pozitivno poslovanje EPS-a.

Jeste li razuverili Fiskalni savet da više niste tempirana bomba javnih finansija?

Oni su bili u pravu. MMF je i izabrao EPS da bude pokazni primer reforme javnih preduzeća, jer smo bili tempirana bomba, kako za javni dug Srbije tako i za javne finansije zemlje. Poslednji izveštaj MMF-a pokazuje da ni ekonomija Srbije više nije tempirana bomba, kao što nije ni EPS. Ali se reforme moraju nastaviti.

Zašto je plan finansijskog restrukturisanja tajna?

Svi planovi poslovanja EPS-a su deo naše petogodišnje strategije koja još nije gotova. Ona sadrži neke delove koji će uvek biti tajna, kao što su planovi oko trgovine električnom energijom, planovi na otvorenom tržištu.

Novinari misle da je to tajna jer se tu navodi da će struja poskupeti dogodine kao i 2017. godine?

Jasna je odluka MMF-a da regulisana cena električne energije mora da krene ka tržišnoj, da bi se do 2019. odnosno 2020. godine njoj i približila. Pričati danas o tome koliko će struja poskupeti sledeće godine čista je spekulacija. Otkako sam došao na ovu poziciju, u septembru 2012. godine, tržišna cena struje pala je za 30 odsto. Na početku mog mandata razlika između regulisane i tržišne cene je bila mnogo velika, sada je znatno manja manja. MMF ne kaže koliko će struja poskupeti.

Ali u Memorandumu kaže da će se cena izjednačiti s tržišnom...

Ako se nastavi ovaj tempo pada cene struje, možemo vrlo brzo i bez drastičnih povećanja da dođemo do tržišne cene struje.

Igrate na kartu da će tržišna cena struje nastaviti da pada?

Nisam srećan zbog doga, bio bih najsrećniji da sam direktor firme u kojoj cene skaču. Naša nesreća je što, kada su tržišne cene bile mnogo više, a EPS godinama držao nisku cenu. U poslednjih osam godina zbog niske cene struje ovo preduzeće je „podelilo” građanima i privredi šest milijardi evra. Te pare mogle su da odu u nove termoelektrane, nove hidroelektrane, trafo-stanice.

To je 10 Kostolaca?

Sada moramo da se zadužujemo za nove projekte i indirektno opterećujemo budžet. Zato što smo i u boljim i bogatijim vremenima držali cenu niskom. Danas plaćamo cenu zato što su se mnogi pre nas ponašali nedomaćinski i ubedili narod da nešto može da se dobije za džabe. Zbog toga trošimo dva do tri puta više struje nego stanovnici EU. Šta mi to u Srbiji trošimo dva do tri puta više osim struje? Definitivno ne jedemo dva do tri puta više mesa, nemamo dva do tri puta više automobila, mobilnih telefona.

Koliko od tih garantovanih zajmova EPS plaća samostalno, a koliko je prešlo na teret građana Srbije?

Nula dinara plaćaju građani Srbije. Ne da nismo na budžetu, već dajemo najveći doprinos državnoj kasi. Cilj je da u narednom periodu EPS postane profitabilan i da počnemo da uzimamo komercijalne kredite, da se zadužujemo bez garancija države. Mi smo 2013. godine bili druga najprofitabilnija firma u Srbiji. Katastrofalne vremenske prilike 2014. godine koštale su nas pola milijarde evra. A rudnik „Kolubara” je pre neki dan imao rekordnu proizvodnju. Setite se samo šta se pisalo o nabavci pametnih brojila, da je ugovor štetan, da domaće firme neće ništa zaraditi. Tender je odrađen po najvišim svetskim standardima, tim poslom smo uštedeli 32 miliona evra, četvrtina novca će otići domaćim firmama. Očekujemo da će taj projekat smanjiti nekomercijalne gubitke, a ugradnja brojila građane neće ništa koštati.

Tabloidi pišu da se provodite u Milanu, plaćate skupe hotele u Crnoj Gori? Kako čitate te naslove?

Nisu mogli lično da me napadaju na nivou stručnosti, jer sam profesionalni menadžer koji je došao iz velike korporacije. Nisu mogli ni da me napadaju zbog rezultata, jer mi ih MMF i Svetska banka priznaju. Protivnici reformi izabrali su zanimljiv put da kroz tabliodizaciju probaju da me zaustave.

Kome to odgovara? Zašto prolazite tabloidnog „toplog zeca”?

Ako sam rekao da zbog neefikasnosti gubimo 100.000 evra dnevno, taj novac je nekuda išao. Oni koji su se uplašili da će te pare izgubiti, sada putem tabloida pokušavaju da me zaustave. Para vrti gde burgija neće. Sve što ste čitali sve su same laži. Nisam letovao u hotelu „Porto Montenegro”, tamo sam popio kafu. Tabloidizacija će se verovatno nastaviti, nagazio sam na velike lične interese. Bio bih zabrinut tek ako bi me MMF kritikovao.

Jeste li zabrinuti kad vas kritikuje premijer? On je nekoliko puta, kada je govorio o partijskim kadrovima, spominjao da vama nije zadovoljan, ali da nema boljeg.

Svako može da tumači njegovu izjavu na različite načine. Pobedio sam na najvećem konkursu gde je bilo više od 70 kandidata. Nisam to doživeo kao kritiku, već više kao poruku da ne stanem s reformama.

Da li se bojite da je pozadina napisa u tabloidima možda baš zbog toga što je premijer našao boljeg kandidata?

Ne mislim da je to zbog toga. Zašto bih se bojao da dođe neko bolji? Vlada uvek može da me smeni, ali hajde da se držimo rezultata. Ako ne budem sprovodio reforme koje su na liniji Vlade, trebao bi da odem.

Premijer vas je kritikovao kada je govorio da bi uštede od smanjenja plata u javnom sektoru bile mnogo veće da EPS i RTS nisu menjali koeficijente da bi povećali zarade?

Pričamo o periodu pre 1. jula. Tačno je da koeficijenti nisu bili deljeni po stručnosti i potrebi posla, nego da bi se namirili neki politički rezultati.

Kad ste vi to saznali?

Sve vreme sam se borio protiv toga. Cilj je da se do 1. jula sledeće godine to reši. Bićete prijatno iznenađeni kad čujete koliko je direktorskih mesta ukinuto i koliko je koeficijenata iznivelisano.

Kada je bila najveća krađa u istoriji Srbije, gde su silni direktori, koji su odlazili s ove pozicije, s 30, 40 stanova? Zašto se o njima nije pisalo. Danas im niko ne bi prepoznao sliku ni ime u novinama. A o meni se piše jer kočničarima ne odgovara ovo što radim.

Mnogi tvrde da su izvori tabloida baš iz EPS-a. Kako se vama to čini?

Definitivno smenjeni direktori nisu srećni zbog toga. Naravno da nisu srećni ni oni koji su poslovali u okviru različitih sistema naplate koji se sada objedinjuju. Čitali ste o raznim javnim nabavkama, kome su se sve nameštali tenderi. Kad su nečiji finansijski interesi ugroženi, oni ne mogu da odu u MMF ili vladu. Jedino im preostaju tabloidi da kroz laži i poluistine stvore utisak da EPS nije transparentan i da ne ide u dobrom smeru.

Anica Telesković