Од Салаша и Зајечар дигао руке

Зајечар – Нови Закон о локалној самоуправи пробудио је надe житеља зајечарског села Салаша да ће ово насеље, између Зајечара и Неготина, опет постати општинско место. Зајечар је већ добио статус града, а у Салашу се надају да би сходно томе могли да постану једна од градских општина, или чак посебна општина, што је ово место било до 1965. Захтев је већ упућен инстанцама које одлучују о овом питању.

До пре десет година, имали су Салашани и најуспешније пољопривредно добро у Србији са четири хиљаде хектара обрадивог земљишта, великим фармама јунади, оваца и живине и више од хиљаду запослених, а финансирали су и изградњу хотела, дома културе и канализације. Тржишту је годишње испоручивано 8.000 грла утовљене јунади и више од 800 вагона јунећег, јагњећег и живинског меса, а купци су били Грци и Италијани. Сада су фарме и њиве у корову, након што је пре неколико година, после проглашеног стечаја, пољопривредно добро продато по багателној цени. Живинска фарма је угашена, друге две само таворе. Систем за наводњавање више нико не користи, опустео је и воћњак. Нови власник обрађује само 700 хектара ораница.

Од села је дигла руке и зајечарска општина. Дотрајао је асфалт, водоводна и канализациона мрежа, а већ је оронуо и поменути дом културе.

– Зајечарски Здравствени центар повукао је зубара из овдашње здравствене станице. Ми смо негодовали, а они траже да ми сами поправимо зубарску столицу коју смо нашим парама купили пре двадесет година, заједно са свом осталом опремом. Обратили смо се недавно и министру здравља са захтевом да помогне – каже за наш лист председник МЗ Салаш Радомир Грујић, подсећајући да је у Здравствени центар у Зајечару инвестирано више од три милиона евра у протекле три године, а сада надлежни из Зајечара траже од сељака из Салаша да уложе 150.000 динара у поправку зубарске столице. Пошто новца нема, житељи Салаша и 15 околних села сада путују и по 50 километара до Зајечара кад их заболи зуб. На то су принуђени и ђаци овдашње ОШ „Јован Јовановић Змај“, њих око 300, док њихови вршњаци у Зајечару имају и школске зубаре.

– Наша општинска управа 80 одсто буџета усмерава у градски комунални развој и кинђурење центра града. У граду су и све стручне службе општинских јавних предузећа и све се оне углавном баве градом. Сељацима је препуштено да сами, аматерски, праве планове развоја. Такође, више од половине од 40 зајечарских села нема здраву воду за пиће. Зато хоћемо да Салаш опет буде општина, да унапредимо наше насеље, задржимо становништво и зауставимо „белу кугу“ – истиче за „Политику“ одборник Александар Симић, некадашњи директор Пољопривредног добра „Салаш“.