Od Salaša i Zaječar digao ruke

Zaječar – Novi Zakon o lokalnoj samoupravi probudio je nade žitelja zaječarskog sela Salaša da će ovo naselje, između Zaječara i Negotina, opet postati opštinsko mesto. Zaječar je već dobio status grada, a u Salašu se nadaju da bi shodno tome mogli da postanu jedna od gradskih opština, ili čak posebna opština, što je ovo mesto bilo do 1965. Zahtev je već upućen instancama koje odlučuju o ovom pitanju.

Do pre deset godina, imali su Salašani i najuspešnije poljoprivredno dobro u Srbiji sa četiri hiljade hektara obradivog zemljišta, velikim farmama junadi, ovaca i živine i više od hiljadu zaposlenih, a finansirali su i izgradnju hotela, doma kulture i kanalizacije. Tržištu je godišnje isporučivano 8.000 grla utovljene junadi i više od 800 vagona junećeg, jagnjećeg i živinskog mesa, a kupci su bili Grci i Italijani. Sada su farme i njive u korovu, nakon što je pre nekoliko godina, posle proglašenog stečaja, poljoprivredno dobro prodato po bagatelnoj ceni. Živinska farma je ugašena, druge dve samo tavore. Sistem za navodnjavanje više niko ne koristi, opusteo je i voćnjak. Novi vlasnik obrađuje samo 700 hektara oranica.

Od sela je digla ruke i zaječarska opština. Dotrajao je asfalt, vodovodna i kanalizaciona mreža, a već je oronuo i pomenuti dom kulture.

– Zaječarski Zdravstveni centar povukao je zubara iz ovdašnje zdravstvene stanice. Mi smo negodovali, a oni traže da mi sami popravimo zubarsku stolicu koju smo našim parama kupili pre dvadeset godina, zajedno sa svom ostalom opremom. Obratili smo se nedavno i ministru zdravlja sa zahtevom da pomogne – kaže za naš list predsednik MZ Salaš Radomir Grujić, podsećajući da je u Zdravstveni centar u Zaječaru investirano više od tri miliona evra u protekle tri godine, a sada nadležni iz Zaječara traže od seljaka iz Salaša da ulože 150.000 dinara u popravku zubarske stolice. Pošto novca nema, žitelji Salaša i 15 okolnih sela sada putuju i po 50 kilometara do Zaječara kad ih zaboli zub. Na to su prinuđeni i đaci ovdašnje OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“, njih oko 300, dok njihovi vršnjaci u Zaječaru imaju i školske zubare.

– Naša opštinska uprava 80 odsto budžeta usmerava u gradski komunalni razvoj i kinđurenje centra grada. U gradu su i sve stručne službe opštinskih javnih preduzeća i sve se one uglavnom bave gradom. Seljacima je prepušteno da sami, amaterski, prave planove razvoja. Takođe, više od polovine od 40 zaječarskih sela nema zdravu vodu za piće. Zato hoćemo da Salaš opet bude opština, da unapredimo naše naselje, zadržimo stanovništvo i zaustavimo „belu kugu“ – ističe za „Politiku“ odbornik Aleksandar Simić, nekadašnji direktor Poljoprivrednog dobra „Salaš“.