Минималац и догодине 21.000 динара?

Чланови Социјално-економског савета (СЕС) нису се договорили о износу минималне цене рада за 2016. годину, речено је после седнице тог тела. Коначну одлуку треба да донесе влада, јер је данас законски рок до кога треба да се утврди минимална зарада за наредну годину. Синдикати сматрају да минимална цена рада треба да буде повећана са садашњих 121 на 143,5 динара по радном сату, а послодавци и представници ресорних министарстава оцењују да се нису стекли услови за њено повећање.

Одржана је прва тематска седница СЕС-а у 2015. години и једина тачка дневног реда била је утврђивање минималне цене рада по радном часу, јер на седници тог тела одржаној прошлог понедељка није постигнут договор око тога.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин казао је на конференцији за новинаре да то што чланови СЕС-а нису успели да се договоре око висине минималне цене рада за наредну годину не значи да су неодговорни и нагласио да „нико није срећан што договор није постигнут”.

– У овом тренутку нисмо у стању да на леђа, пре свега послодаваца, превалимо још један терет – казао је Вулин.

Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије (УПС) је рекао да је став послодаваца био да нема услова за повећање минималне цене рада по радном часу за 2016, зато што би онда укупни издаци за рад били већи него што би то привреда могла да поднесе и што би то повукло и повећање осталих плата.

Према речима председника Самосталног синдиката Србије Љубисава Орбовића, синдикати су били јединствени у ставу да се минимална цена рада у наредној години, са 121 динар по сату, повећа на 143,5 динара, без пореза и доприноса. Договор није постигнут, казао је Орбовић, зато што Министарство финансија није изашло са подацима зашто треба да минимална цена остане иста и зашто не треба да се повећа. Он је додао да је Министарство финансија саопштило само да 61.500 запослених у јавном сектору прима минималну зараду и да би повећање минималне цене рада по радном часу коштало буџет неколико милијарди, али нико није израчунао колико.

Из свега наведеног следи закључак да су против повећања „минималца” у 2016. били послодавци и држава, тако да су представници „света рада” у Социјално-економском савету остали у мањини. Следећи ту логику, треба очекивати да ће влада данас саопштити да ће минимална цена рада и у наредној години остати на 121 динар по сату. Ако се то деси, минимална месечна зарада запосленог у 2016. биће 28.430 динара бруто, односно око 21.000 нето. Минимална зарада се увећава за минули рад, топли оброк, а евентуално и регрес.

Претходно минимална цена рада у Србији није повећавана од 2012. године и износила је 115 динара.

Љубиша Несторовић, председник Самосталног синдиката хемије и неметала Србије, изјавио је за Танјугу да око 20.000 радника у Србији прима минималну зараду у предузећима, али да, свеукупно гледано, око 150.000 радника у Србији „ради у оквирима минималне зараде”.

Он је појаснио да 20.000 људи прима минималну зараду у предузећима где постоје правилници о раду и колективни уговори, да око 50.000 њих прима више од минималне зараде, а да им се доприноси уплаћују на минималац, што како је казао, штети и Фонду ПИО и здравству, а посебно раднику коме ће сутра када оде у пензију примања бити знатно мања због тога.

„Процењује се да око 70.000 људи искључиво прима минималну зараду и они углавном раде по кафићима, бутицима и продавницама”, казао је Несторовић.

Закон о раду прописује да се при утврђивању минималне цене рада полази од егзистенцијалних и социјалних потреба запосленог и његове породице изражених кроз вредност минималне потрошачке корпе, кретања стопе запослености на тржишту рада, стопе раста бруто домаћег производа, кретања потрошачких цена, продуктивности и просечне зараде у Републици.

Синдикати су упозоравали да се „минималац” за 2016. мора повећати, јер спада у ред најнижих примања у региону – свега 174 евра. Иза нас су једино Македонија – са 131 и Албанија – са минималном зарадом од 149 евра. У БиХ минимална зарада износи 191, Црној Гори 193, Хрватској 396, а у Словенији чак 791 евро. У Бугарској, која је чланица ЕУ, минималац износи 184 евра.

У Немачкој је минимална зарада 1.473, Холандији 1.502, Луксембургу 1.923 евра...

Иако се разлике у минималним платама чине прилично велике, када се посматрају према паритету куповне моћи, односно када се узму у обзир разлике у ценама, упућени тврде да је однос између најмање и највеће минималне плате у Европи 1:4.