Имиџ изнад свега

Шта нам демонстрира Бошко Јакшић текстом „Под капуљачама“ („Политика“, 19. фебруар)? Он нам јасно показује како делују и како се конструишу стереотипи о српском народу који су прво створени у западној штампи па их онда ми усвајамо и прихватамо као аутентичну и целовиту слику о нама самима. То је већ познати механизам преузимања стереотипа и предрасуда о коме је писала Марија Тодорова, говорећи при томе о владајућим и доминантним предрасудама о Балкану које ми у великој мери интериоризујемо у нашу свест и идентитет.

Овај текст Бошка Јакшића се у потпуности уклапа у начин на који колумниста „Политике“ пише о проблемима Косова. Али овога пута је успео да превазиђе самога себе у релативизацији озбиљне политичке кризе настале једностраним и противправним проглашењем независности Косова. За њега је најважније какву је ко слику и пи-ар поруку послао у свет. Он говори о озбиљној церемонији проглашења независности Косова које се дисциплиновано придржавало упутстава да се избегну било какви инциденти. На другој страни су опет реметилачки Срби који су нарушили европски и амерички церемонијал показујући још једном своје право лице, јер нису могли да достојанствено прихвате велики историјски пораз. „Политикин“ коментатор настоји да испаде хулиганских навијачких група представи као целокупну слику Србије у овим тешким историјским искушењима и тиме понавља већ познати пропагандистички образац примењиван у последње две деценије на овим просторима. У тој маркетиншкој причи Срби су представљени као лоши момци, и то се чини и сада. Свако објективан могао се уверити да је Србија реаговала на догађаје у Приштини достојанствено, рационално и без доминантне деструктивне еуфорије. Јакшић је, међутим, упоран у намери да покаже да су хулигански испади и њихово насиље, који су веома оштро осуђени у нашој јавности, у ствари права и истинска слика Србије која и даље не води рачуна о свом имиџу и слици која ће отићи у свет.

Јер, имиџ је најважнији, он је алфа и омега савременог света, он најављује владавину „имиџократије“, а Срби се очигледно, по овом аутору, никада неће уклопити у овако схваћено функционисање света. Јакшић каже да се зна како се у демократијама обезбеђује ред и мир, и то у оним демократијама које су прекршиле основне принципе међународног права и стале послушно у ред да, следећи политички и идеолошки диктат САД, признају што пре самопроглашену косовску државу.

публициста