Imidž iznad svega

Šta nam demonstrira Boško Jakšić tekstom „Pod kapuljačama“ („Politika“, 19. februar)? On nam jasno pokazuje kako deluju i kako se konstruišu stereotipi o srpskom narodu koji su prvo stvoreni u zapadnoj štampi pa ih onda mi usvajamo i prihvatamo kao autentičnu i celovitu sliku o nama samima. To je već poznati mehanizam preuzimanja stereotipa i predrasuda o kome je pisala Marija Todorova, govoreći pri tome o vladajućim i dominantnim predrasudama o Balkanu koje mi u velikoj meri interiorizujemo u našu svest i identitet.

Ovaj tekst Boška Jakšića se u potpunosti uklapa u način na koji kolumnista „Politike“ piše o problemima Kosova. Ali ovoga puta je uspeo da prevaziđe samoga sebe u relativizaciji ozbiljne političke krize nastale jednostranim i protivpravnim proglašenjem nezavisnosti Kosova. Za njega je najvažnije kakvu je ko sliku i pi-ar poruku poslao u svet. On govori o ozbiljnoj ceremoniji proglašenja nezavisnosti Kosova koje se disciplinovano pridržavalo uputstava da se izbegnu bilo kakvi incidenti. Na drugoj strani su opet remetilački Srbi koji su narušili evropski i američki ceremonijal pokazujući još jednom svoje pravo lice, jer nisu mogli da dostojanstveno prihvate veliki istorijski poraz. „Politikin“ komentator nastoji da ispade huliganskih navijačkih grupa predstavi kao celokupnu sliku Srbije u ovim teškim istorijskim iskušenjima i time ponavlja već poznati propagandistički obrazac primenjivan u poslednje dve decenije na ovim prostorima. U toj marketinškoj priči Srbi su predstavljeni kao loši momci, i to se čini i sada. Svako objektivan mogao se uveriti da je Srbija reagovala na događaje u Prištini dostojanstveno, racionalno i bez dominantne destruktivne euforije. Jakšić je, međutim, uporan u nameri da pokaže da su huliganski ispadi i njihovo nasilje, koji su veoma oštro osuđeni u našoj javnosti, u stvari prava i istinska slika Srbije koja i dalje ne vodi računa o svom imidžu i slici koja će otići u svet.

Jer, imidž je najvažniji, on je alfa i omega savremenog sveta, on najavljuje vladavinu „imidžokratije“, a Srbi se očigledno, po ovom autoru, nikada neće uklopiti u ovako shvaćeno funkcionisanje sveta. Jakšić kaže da se zna kako se u demokratijama obezbeđuje red i mir, i to u onim demokratijama koje su prekršile osnovne principe međunarodnog prava i stale poslušno u red da, sledeći politički i ideološki diktat SAD, priznaju što pre samoproglašenu kosovsku državu.

publicista