Признање иностране дипломе за 4.000 динара

Од 1. октобра почиње са радом Центар за признавање страних диплома ради запошљавања (ЕНИЦ/НАРИЦ), а просветне власти обећавају да ће поступак сада бити бржи, јефтинији и лакши. До сада, млади су чекали и по неколико година, процедура их је коштала више хиљада евра и много живаца, да би на крају многи одустали да се више никада не врате у Србију или би процедуру окончали на неком од приватних универзитета.

Центар за признавање страних диплома ради запошљавања Србије део је међународне мреже центара за признавање иностраних високошколских исправа и биће посебна јединица при Министарству просвете. Признавање диплома ради наставка школовања остало је у надлежности факултета.

– Изменама Закона о високом образовању рок за признавање дипломе је 90 дана од дана пријема уредног захтева. И цена поступка биће неупоредиво мања, то ћемо видети са Министарством финансија, али не би требало да буде виша од 4.000 динара – каже за наш лист проф. др Зорана Лужанин, државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

У овом послу, руководили су се праксом из окружења, додаје, а у Хрватској је, рецимо, цена признавања диплома око 40 евра и вероватно ће бити укинута. Она каже да млади већ плаћају судски превод и да нема разлога да се додатно финансијски оптерете.

Ценовник на државним универзитетима иде од 24.000 динара за признавање дипломе основних студија, па до 54.000 динара за докторске студије. Уколико су у питању страни држављани, цена је од 48.000 до 108.000 динара.

Према речима наше саговорнице, осим рокова и цене, проблем је био и што се приликом признавања тражио исти или сличан студијски програм.

– Ми смо мала земља да бисмо имали све могуће студијске програме, па се у пракси дешавало да нострификација „не прође” на једном, али се заврши на другом универзитету. Сада тако нешто не би смело да се дешава – тврди Лужанин.

Зато ће оцењивачи бити са три различита универзитета, Комисију формира министар, а по потреби може да се обрати Комисији за акредитацију и центру у некој земљи у окружењу. У поступку признавања дипломе предвиђено је да се провери да ли је акредитован факултет и студијски програм. Уколико се призна диплома, а нема је у листи звања, то звање ће аутоматски бити уврштено у листу.

Лужанин истиче да је велика помоћ у овом послу стигла од Организације српских студената у иностранству (OSSI), који су имали драгоцене предлоге и искуства својих чланова,а прошли су „ход по мукама” како би им се признала документа стечена ван граница Србије. Ова организација је пре неколико година урадила и Компаративну анализусистема признавања страних диплома у 10 земаља света, а закључци су постали део нашег законодавства и ускоро и праксе.

Они су закључили да је неопходно да се раздвоји поступак признавања диплома ради наставка школовања и ради запошљавања, као и да сва процедура не буде више само у рукама универзитета. Такође су рекли да је нострификација застарели термин, јер подразумева претварање стране дипломе у домаћу и да је боље користити термин „признавање стране дипломе”. Овај процес подразумева проверу универзитета који је диплому издао, проверу завршеног студијског програма и веродостојност дипломе.

Досадашња пракса у процесу признавања диплома, на основу искустава оних који су то урадили и подаци универзитета значајно се разликују. Тако у Ректорату Београдског универзитета тврде да уколико кандидат преда комплетну тражену документацију, поступци признавања диплома ради наставка образовања по правилу не трају дуже од неколико седмица, а ради запошљавања – до неколико месеци.

Приче из живота су, међутим, потпуно другачије. О томе говори Јована Ружичић, која је пре више од пет година по повратку из САД основала групу „Повратници”, у којој је данас 850 углавном магистара и доктора наука са свих континената и из свих струка: „На основу искуства наших чланова, повратници се деле на три групе: они који су покушали да нострификују документа и одустали после неколико година, оне који су то урадили за велике паре на приватном факултету и оне који су све завршили преко везе, без стреса и веома брзо”.

Подаци Српског сити-клуба, који окупља око 1.600 младих и у просеку имају 30 година, високо образовање и знају бар три језика, говоре да су се захтеви њихових чланова решавали у року од две до 10 година. Они признају да је било и оних који су нострификацију завршавали за од четири до шест месеци, али и оних који су читав посао на крају окончали на приватним универзитетима и за то плаћали и до 2.000 евра.

-----------------------------------------------------------------------

Проблематичне САД, ВБ и арапске земље

Искуство Ректората БУ из претходног периода говори и да се највећи проценат одбијених захтева односи на признавање диплома ради наставка школовања, који су подносили студенти из арапских земаља. Проблема има и са дипломама које су стечене у Америци и Великој Британији, што није карактеристика само за Србију већ и за све друге земље, будући да је у овим државама драстично различит систем школовања.