Рикеру нису потребне додатне инструкције

Унмик администрација на Косову и Метохији још се није огласила поводом једнострано проглашене независности јужне српске покрајине, односно није ни поздравила ни поништила тај акт, иако јој Резолуција Савета безбедности Уједињених нација 1244 (у којој се наводи да ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије) даје овлашћење да учини ово друго. Ипак, само неколико сати пред најављено усвајање декларације о независности, шеф Унмика Јоахим Рикер унапред се правдао да није добио инструкције из Њујорка шта треба да предузме у том случају. Он је у изјави за руску агенцију Итар-Тас вешто избегао и да говори о статусу Косова, јер то наводно „не спада у његова овлашћења”.

С друге стране, званичник руског министарства спољних послова и бивши посредник у преговарачкој тројци Александар Боцан-Харченко, оценио је да је Рикер требало да поништи одлуке косовске скупштине „два минута после усвајања декларације”.

Милан Пауновић, професор међународног јавног права на Правном факултету у Београду, за „Политику” тврди да је шеф Унмика морао да распусти Скупштину Косова након што је усвојила декларацију о независности јужне српске покрајине.

– Рикер је имао снажна овлашћења да тако нешто учини и никакве инструкције генералног секретара УН нису му биле потребне. На то га чак обавезују прописи које је донела сама Унмик администрација још 2001. године. Тако према поглављу 8. Уредбе о уставном оквиру за привремену самоуправу на Косову, специјални представник генералног секретара УН има „овлашћење да распусти скупштину и распише нове изборе у околностима када оцени да привремене институције самоуправе делују на начин супротан Резолуцији 1244 – рекао је Пауновић објаснивши да је у поглављу 12 овог документа јасно речено да „вршење дужности привремених институција самоуправе на Косову не може да утиче на овлашћење специјалног представника генералног секретара УН да обезбеди потпуну примену Резолуције 1244”, као и да „предузима одговарајуће мере кад год су поступци привремених институција у супротности са Резолуцијом 1244 и Уставним оквиром”.

Подсетимо, Унмикови „администратори” Косова су у неколико наврата користили своја овлашћења и поништавали одлуке привремених косовских институција. Тако је 2002. године тадашњи шеф Унмика Михаел Штајнер поништио Резолуцију Скупштине Косова којом се одбацују споразуми о разграничењу СРЈ и Македоније, о институционализацији односа Унмика и СРЈ и „сваки други документ донет без сагласности косовских институција”. Савет безбедности УН реаговао је подједнако брзо, такође, када је одбацио приштинску резолуцију. Штајнер је исте године поништио и „Меморандум о разумевању”, који су потписали косовски и албански званичници, а који се односи на економску сарадњу Косова и Албаније. Крајем 2003. године, Унмиков администратор Хари Холкери прогласио је неважећом одлуку косовске скупштине, према којој су поништени закони Србије који се од 1989. године спроводе на Косову.

– Посебан нонсенс представља став генералног секретара УН Бан Ки Муна да је Резолуција 1244, којом је гарантован суверенитет Србије над Косовом и Метохијом, још на снази. Оно што се тренутно догађа је тријумф силе над правом, суспензија система Уједињених нација и целокупног међународног права, о чему су говорили и амбасадори Русије и Кине на заседању Савета безбедности – казао је Пауновић објашњавајући да ће се слабости међународног поретка убрзо показати у кризним подручјима широм света. Повлачећи паралелу између Унмик администрације на Косову и међународног присуства у Босни и Херцеговини, професор Пауновић сматра да би у БиХ реакција међународних администратора била много оштрија.

– Нема сумње да би, у случају да рецимо Република Српска усвоји декларацију о независности, високи представник Европске уније Мирослав Лајчак одмах сменио цело руководство РС, иако му Дејтонски споразум заправо не даје право на такве потезе. Са друге стране, на Косову Унмик администрација одбија да реагује, мада има сва права на то – рекао је Пауновић. Наш саговорник је истакао да се заборавља да свака држава има право на самоодбрану, и да о томе нико не говори.

– То не мора да буде војна интервенција Србије на Косову и Метохији. Сада је време за политичке потезе које међународно право допушта држави која брани своју територију. Препоручио бих међународној заједници, односно земљама које су признале независност Косова да не прибегавају сили како би спречили Србе са севера Косова да остану да живе у својој држави. Ако су амбасадори западних земаља у Савету безбедности поручили Србима да је „независност Косова реалност”, онда морају да знају и да је неприхватање Срба да живе у таквој држави такође реалност – објаснио је Пауновић за „Политику”.

Марко Албуновић

---------------------------------------------------------------------

Раније поништене одлуке косовских институција

Унмик је 2003. године поништио одлуку Скупштине општине Приштина о одузимању Српској православној цркви права на коришћење грађевинског земљишта, на коме се налази још недовршени храм Христа Спаса у Приштини. На основу права вета које му дају Резолуција 1244 Савета безбедности УН и Уставни оквир Косова, само два сата након што је 2004. године потписан уговор о приватизацији другог мобилног оператера на Косову, тадашњи шеф Унмика Сорен Јесен Петерсен је поништио целокупни процес. Петерсен је 2006. године поништио решење косовске царине о заплени 162,2 милиона динара Народне банке Србије који је одузет на косовској административној граници и депонован у Приштини, и наредио његово враћање.