Нове гараже „лек” за паркинг

Један од главних проблема са којим се Београђани протеклих година суочавају јесте помањкање места за паркирање. Већина старих зграда, нарочито у центру, нема гараже или паркинг места, што утиче на смањење тржишне вредности станова и до 30 одсто. Грађане који колима долазе у најуже градско језгро мучи и недовољан број јавних гаража, а градске власти најављују да би невољама ускоро могао доћи крај.

Ђорђе Бобић, главни градски архитекта, каже да је добијање грађевинске дозволе за изградњу стамбених и пословних објеката условљено изградњом одговарајућег броја паркинг места, као и да све зграде грађене у протекле три до четири године испуњавају овај услов. Према његовим речима, и у случају надградње обавеза инвеститора је да обезбеде довољан број паркиралишта.

– За надградњу до два стана инвеститор мора да реши паркинг простор у оквиру те парцеле или је дужан да прибави доказ да је власник гараже у близини, било да ју је купио или изнајмио. То се толерише. Међутим, када је реч о надградњи већег броја стамбених јединица, ако није у стању да обезбеди паркинг, инвеститор не може да зида – објаснио је Бобић.   

Бобић каже да се сваке године у Београду број аутомобила увећава за 15 одсто, а само у централној градској зони недостаје око 12.000 места за паркирање.

– У Новом Београду имамо проблем, јер су зграде грађене пре неколико деценија када се на три стана рачунало једно паркинг место. Сада само код „Арене” на један стан долази један и по аутомобил – рекао је Бобић.

Према његовим речима, у плану је изградња већег броја јавних гаража са обе стране Саве.

Зоран Пешовић, градски секретар за саобраћај, каже да је протеклих година број паркинг места повећан три до пет пута, што није довољно, јер за једно паркиралиште „конкурише” пет возила.

– Урбанистички завод тренутно одређује места на којима би требало да буду подигнуте јавне гараже, а најкритичније тачке су центар града и Нови Београд. Међутим, процедура је дуга и сложена, али ће на крају резултати бити повољни за грађане – објашњава Пешовић и напомиње да би Завод требало да одреди 29 локација за будуће гараже, као и да ће део изградити град, а остатак приватници путем концесија.

Пешовић каже да ће се и у деловима који нису обухваћени зонским системом увести наплата паркирања слична оној у постојећим зонама.

– Неће бити четврте зоне, али ћемо увести нови метод наплате. Плаћаће се у зависности од тога колико је времена коришћен паркинг, што значи да неће бити ограничења као у зонама – најављује Пешовић.

Према његовим речима, у изградњу јавних гаража треба да се укључе све градске комуналне службе, као и Завод за заштиту споменика културе због близине културно-историјских споменика.

Још није познато на којим ће местима гараже бити саграђене, али се поједине локације тренутно испитују. Потенцијална градилишта између осталих су: Бајлонијева пијаца, Цветни трг, Славија, Стари Меркатор, Нови Београд (код Железничке станице), Панчевачки мост, Аутокоманда, Пожешка, Национална штедионица и Трг Републике.

У Београду тренутно постоји шест јавних гаража, а њихов капацитет је око 2.500 паркинг места.

Н. Миковић - Д. Мучибаби

--------------------------------------------------------

Револт Вождовчана

Поводом рушења ограде око градилишта „Супер Вера” у ноћи између уторка и среде скупштине станара у Улици војводе Степе 229, 249 и 251 и Костолачке 50, 58 и 60 саопштиле су да је обезбеђење „Супер Вера” оградило преостале делове градилишта, чиме је онемогућенобило какво даље присуство њихових аутомобила.

„У току већ традиционалне једночасовне блокаде саобраћаја, спонтани револт грађана због ограђивања улаза у паркинг довео је до рушења комплетне ограде око градилишта”, истиче се у саопштењу станара.

Ј. Л.