Не волим да свирам увежбано

Маестро арапске лауте Дафер Јусеф наступиће 24. септембра са својим квартетом на Великој сцени Народног позоришта. Јусеф, који је рођен и одрастао у Тунису, а своје „самоуко школовање” наставио у Бечу, Паризу и Њујорку, није само инструменталиста, већ и врстан певач и композитор. Воли да експериментише са традиционалном музиком Средњег истока, северне Африке и Медитерана и комбинује их са џезом, блузом и класиком. „Гардијан” је писао да „његов глас може да заустави ратове”, а Би-Би-Си га је својевремено номиновао за престижну награду „World Music”.

Иза себе има 10 студијских албума и сарадњу са музичарима из свих крајева света, међу којима су и тројица са којима ће наступити у Београду: естонски пијаниста Кристијан Рандалу, британски контрабасиста Фил Донкин и мађарски бубњар Ференц Немет. Јусеф се после 12 година враћа у наш град, а у памћењу многих још је његов концерт са чувеним италијанским џезером Паолом Фрезуом. И данас се, признаје у разговору за „Политику”, сећа тог наступа и публике „гладне музике”. Истиче и да је музичар тренутка и да никад не зна шта ће „изаћи” из његових уста, као и да је импровизација кључна ствар:

– Најважније ми је да музика буде отворена. Не волим да имам пробе и да на концерту свирам увежбано. Увек желим да покуцам на врата непознатог. То ми даје неопходан адреналин, јер немам никакву представу куда идем и тако самог себе, али и музичаре на сцени, изненађујем – прича Јусеф, а на питање како је успео да трансформише звук лауте и учини га модерним, каже:

– Кључна ствар је у томе што нисам размишљао, већ сам то једноставно урадио. Моја музичка „одећа” потиче из читавог света, од Шпаније до Јапана, од Африке до Италије, и то се рефлектује на песме. Кад свирам лауту, не размишљам о томе који инструмент свирам, већ ми је на уму само музика, којом сам инспирисан у тренутку.

Хвалоспеве критике, како истиче, схвата као признање огромног рада:

– Није важно да ли си освојио неку награду, већ је најбитније да се оно што ствараш далеко чује, да то препознаје много људи, било да су они музичари или обична публика.

Сарађивао је са различитим музичарима: од Фрезуа, Бугија Веселтофта и Маркуса Штокхаузена, до Омара Сосе или Лондонског симфонијског оркестра... Признаје да сусрете с уметницима из различитих жанрова користи како би музику „ојачао”:

– Ако престанем да откривам друге музичке светове, онда сам мртав. Важно ми је да се сусрећем са другим музичарима, да учим од њих, јер тако освежавам своју уметничку визију – каже Јусеф, додајући да му не прија што га сврставају у „world music” жанр:

– Не волим тај термин, јер подразумева веома широк музички спектар. Долазим из Туниса, али се не ограничавам на тамошње музичко наслеђе, јер значајан део моје музике чини импровизација. Уз велико поштовање према свим музичарима који у својим песмама доносе дух Африке, Индије или Бразила, себе видим као слободну птицу. Није ми битно како ће неко описати моју музику, већ ми је најважније да летим слободно...

----------------------------------

Концертом до стипендије

Концерт квартета Дафера Јусефа, у организацији „Мултикултиватора”, означиће почетак пројекта „Мултиверзитет”, платформе за неформално перманентно музичко образовање, развијене уз подршку „Беркли колеџа”. Стога ће приход од продатих улазница бити употребљен за стипендирање студија саксофонисте Растка Обрадовића у Норвешкој.