Смедерево заборавило добротвора

Смедерево – Да је највећи смедеревски добротвор деветнаестог века Димитрије Дина Манчић (1827–1882) данас жив, био би поносан на матуранте овдашње Гимназије. Знао би да није погрешио када је пре више од 130 година добар део свог тешко стеченог иметка завештао баш за изградњу гимназије и школовање сиромашних ђака. Постиђени што капелу на Старом гробљу, где Дина почива са супругом Љубицом, полако урушава немар и небрига, матуранти су покренули петицију за њено обнављање.

Зуб времена, али и људски фактор девастирали су ову грађевину. Део бакарног крова давно је украден, па капела прокишњава. Унутра – складиште. Над самом криптом гомиле грађевинског материјала и отпада... Ђачка петиција отишла је на адресу Регионалног завода за заштиту споменика културе, а биће послата и управи града који би (сходно тестаменту) требало и да се старају о гробу добротвора.

– С професором Небојшом Јовановићем недавно смо имали час Устава на гробу Димитрија Давидовића, писца првог српског устава. Тада смо приметили да је породична капела Манчића у лошем стању, пуна шута, што је срамота. Кажу да велике људе одликује то да се на крају живота сете свог народа и његове будућности. Дина је био један од њих и жалосно је што једно овакво здање, које је његов последњи траг у Смедереву овако изгледа. Зато смо одлучили да надлежне подсетимо на њихову обавезу – прича за „Политику” матурант Душан Милентијевић, који је са својом другарицом иницирао петицију.

Да је Дина Манчић данас жив, не би био поносан на оне који годинама, па и деценијама воде његов град. А како би и био када и оно мало што је тражио тестаментом одавно нико не испуњава. Тим тестаментом Смедереву је оставио део свог имања са кафаном званом „Маркићева” и завештао је за подизање Гимназије смедеревске. За то је у оно време дао 6.000 дуката, што је, тврде историчари, вредно 20 килограма злата. Једини услов био је да се на школу стави плоча са натписом „да је гимназију подигао он Дина за спомен његов и његове жене Љубице”. То никада није урађено.

Како Дина и Љубица Манчић нису имали порода, Смедереву су оставили готово све што су с тешком муком стицали од папуџијског заната. Новац од половине великог иметка Дина је наменио Фонду за школовање сиромашних ђака, који је сам основао. Добро је знао, јер је и сам био сиромашан, како је кад дете не може да се школује а жели. Аманет да то испуњава оставио је општини. Фонд, међутим, одавно не постоји, а парама се ни траг не зна, причају стари Смедеревци.

Још много тога је Смедерево добило заоставштином Дине Манчића. Примера ради, општина није имала пијаћу воду док се његовим новцем нису ископала два прва артеска бунара. Заузврат је тражио мало: да нека улица у граду носи његово име, да општина одржава гробно место и да сваког 15. маја даје парастос њему и другим добротворима смедеревским.

Некада се улица поред Старог гробља, где почива, звала по њему, а данас носи натпис „Народног фронта”. Име добротвора добила је друга градска улица, дуга стотинак метара. О гробном месту Манчића данас се не зна тачно ко брине.

– Регионални завод за заштиту споменика надлежан је за Старо гробље, али не и за Манчићеву капелу – каже за наш лист заменица директора Јасмина Поповић-Русимовић. Тражили су, вели она, више пута да им град одобри средства за обнављање капеле, па макар и само санацију крова. Али, пара није било.

У ЈКП „Зеленило и гробља” одговарају да су поставили видео-надзор да се спрече крађе, али да објекат није ни у њиховој надлежности. Кључ је, кажу, у Црквеној општини. Прота Добрица Костић, председник Црквене општине Смедерево, негира то, и тврди да црква, на његову жалост, „нема ама баш ништа са капелом”.

– Десет година тражимо да нам се капела да на старање, да је рестаурирамо, и увек добијамо одговор да то не долази у обзир. Ако се овако настави, она ће сама од себе да се обруши – каже прота.

Шта би Дина на све ово рекао, никада нећемо сазнати. Остаје само нада да ће глас матураната чути они који су заветовани да брину.

----------------------------------

Ни Димитрије Давидовић није боље прошао

На Старом гробљу почивају и друге знамените личности на прелазу 19. у 20. век. Ту је и гроб оца српског новинарства и уставности, Димитрија Давидовића, који је задње три године живота провео у Смедереву. Од 1977. па све до 1984. године био је разбијен Давидовићев порцулански портрет на споменику. Две деценије потом, гроб је поново оскрнављен. Замену слике и тада су петицијом иницирали матуранти овдашње гимназије.

----------------------------------

Капела – воља добротвора

Капела над гробом смедеревског добротвора, подигнута је две године након његове смрти, по његовој жељи. Зидана је у неовизантијском стилу према пројекту познатог архитекте Александра Бугарског. Грађевина је централног типа са куполом, саграђена над криптом.