Коридор спаса на „кукурузној цести”

„Журимо, журимо, извините”, кратко нам одговара средовечни човек за којим трче жена и троје деце. Држећи се за руке, како се не би изгубили и стежући пакете са најосновнијим намирницама, протрчавају земљаном стазицом на ивици кукурузишта. Затим силазе на узан асфалтни пут. Oбилазе рампу и промичу поред табле са натписом „Република Србија”.

Ова сиријска породица само је једна од многих које смо јуче затекли на сеоском путу између Беркасова, са српске, и Бапске, са хрватске стране. Ту, где је некада био гранични прелаз који је укинут када је Хрватска ушла у ЕУ, јуче су се појавиле хиљаде избеглице са Блиског истока.

До рампе на изласку са српске територије испраћа их група хуманитараца. Њихове колеге дочекују избеглице из управо пристиглог аутобуса. Људи извлаче торбе из гепека и на знак једног од њих крећу према Хрватској.

„У Србији смо пет дана, добили смо храну и воду. Путујемо даље”, једино је што стиже да нам каже Сиријац који нам се представља као Ахмед, распитујући се да ли у близини има граничне полиције.

Већина његових сународника стигла је аутобусима, који су се на излазу из Беркасова смењивали сваких пет до десет минута. Неки су долазили и таксијима, углавном из Београда. Чиме год да су стизали, на последњим метрима српске територије задржавали су се тек толико да узму воду, храну или воће од хуманитараца, а потом брзо настављали даље у страху да између два села и две државе не буду блокирани.

„Некад смо овуда пролазили само с пропусницама и бициклима одлазили до Бапске, јер су многи од мештана Беркасова рођени тамо или имају рођаке. Страхујемо да нам због ове ситуације не блокирају тај пролаз”, каже нам један од житеља Беркасова, додајући да у том селу живи 15 националности и да Сиријци никоме не сметају.

Док разговарамо, људе из избегличке колоне неуморно пакетима помоћи опскрбљују волонтери више хуманитарних организација. На њиховим мајицама су ознаке Црвеног крста, натписи „Екуменска хуманитарна организација”, „Ред Барнет” из Данске и међународне мреже „Самарићанска торба”, чији нам активиста Мајкл Сајни објашњава да ја та организација формирана у САД, али данас има канцеларије и у Уједињеном Краљевству и Аустралији.

– Ми смо хришћанско удружење и радимо са локалним верским организацијама, одакле долазе наши волонтери. Овде нам је циљ да избеглице безбедно стигну до следећег кампа. Помажемо им на читавој рути, и у Хрватској, Словенији, Мађарској. Делимо мање пакете хране које лакше могу да се понесу, јер смо запазили да су до сада успут остављали велике пакете, тешке за ношење. У Србији смо око две недеље – каже Сајни.