Влада против ветрењача и лобиста

Кад је премијер Вучић рекао да су за време посете Вашингтону против њега поједини тајкуни организовали кампању, и то зато што ни њима, нити било коме другом не дозвољава да рекетирају ни Србију, ни њега лично, па мало увијено додао да је у то умешана једна америчка компанија и рођака једног нашег министра који су хтели да добију посао градње ветропаркова по сваку цену, сигурно је знао да ће медији брзо доћи до имена министарке Кори Удовички. Неуобичајен потез за једног председника владе који „офира“ јавности члана свог кабинета, говори да је реч о великом проблему с том компанијом и да је сусрет у Вашингтону био прилично неугодан.

Како се сада испоставља, реч је о политичко-пословним везама и лобирању за уносне послове – али на српски начин. Проблем је, међутим, што је та ствар доспела до америчког Конгреса. Пет конгресмена сада „упире прстом” у „малу групу људи коју предводе премијеров брат Андреј Вучић и његови пријатељи Зоран Кораћ (утицајан човек у енергетици, а у политичким и дипломатским круговима се спомиње као неко ко је, наводнио, посредовао у приближавању српског премијера и Милорада Додика, прим. аут.) и Никола Петровић, директор Јавног предузећа ’Електромреже Србије’ . Како је наведено у писму које су упутили потпредседнику САД Џозефу Бајдену уочи посете Александра Вучића Америци, конгресмени изражавају сумњу да ови људи имају одлучујући утицај у областима енергетике, комуникације и инфраструктуре у Србији. Према изјави новинара Гласа Америке Браце Ђорђевића за ТВ Н1, четворо од пет конгресмена који су писали Бајдену чланови су босанског кокуса у Конгресу.

Деo домаће јавности сматра да иза писма Џозефу Бајдену заправо стоји компанија „Континентал винд”, чији је директор Марк Крандал, зет министарке Удовички. Директор за комуникације и стратешки развој у Србији ове америчке компаније је Ана Брнабић, која је потпредседница Управног одбора НАЛЕД-а, невладине организације која се залагала за изградњу ветропаркова у Србији. Познато је и да је „Континентал винд” хтео да гради ветропаркове у Србији још онда када није постојала законска регулатива о томе. И то са идејом, према речима самог премијера, да цена те струје буде три пута већа од тржишне. Проблем, изгледа, представља то што Влада Србије још није донела уредбу о откупу струје произведене у ветропарковима, а наведена „мала група” је очигледно означена као главна препрека за остваривање интереса произвођача енергије из обновљивих извора.

Прича ће тек почети да се одмотава, тврди Владимир Ђукановић, народни посланик, у тексту под називом „Слуге“ у „Новом Стандарду”. Истакао је да Лидија и Кори Удовички нису чланови СНС-а, али да је ипак министарка на веома важном месту, са кога може да утиче на много тога у друштву, па и на то да се евентуално остваре интереси ове америчке компаније.

„Самим тим поставља се питање да ли је она током ово мало мандата више радила за државу или за интересе мужа своје сестре? И, да све буде још замршеније, одакле тој њеној сестри и зету толика моћ да без блама могу да буду толико дрски па да рекетирају државу? Да ли је баш то тако да, ето, једна компанија има толику моћ да је у стању да рекетира државу или та компанија има ко зна какву политичку залеђину, рецимо од самих САД, па су у стању да тако нешто раде? Ако је одговор потврдан, па онда Кори и не ради само за своју сестру и зета, већ је очито у питању рад за интересе неке друге државе, која је препознала да кроз ту компанију може у Србији добро да се заради, односно да се испумпају паре”, био је отворен Ђукановић.

Конгресмени су, међутим, у писму Бајдену оценили и да је неопходно испитати везе те групе са специјалним изаслаником председника Русије у Србији Александром Бабаковим. Реч је, иначе, о бизнисмену кога је председник Србије Томислав Николић 2013. године одликовао Сретењским орденом другог степена за нарочите заслуге за Републику Србију, а незванично се у српским медијима о њему говорило као о главном заступнику руских интереса у Србији и човеку са блиским везама с појединим људима из врха власти у Београду. У том контексту посебно су помињани Ивица Дачић и Томислав Николић.

По објављивању писма конгресмена огласила се опозициона Демократска странка тражећи да истражни органи провере њихове наводе. У одговору Српске напредне странке наведено је да „грађани Србије знају да ДС подржава иницијативе босанског кокуса у САД, који су посебно разочарани после догађаја у Сребреници и због политике мира и стабилности коју води Александар Вучић, и који, заједно са Мирославом Мишковићем, лобирају против интереса Србије”. Тако се Мишковић опет нашао у жижи једне политичко-пословне афере, али се још није оглашавао поводом тога.

Као што је Кори Удовички одмах демантовала да има неке везе са овим послом, тако су и представници „Континентал винда” рекли да нису рекетирали нити се бавили било каквим незаконитим радњама. Осим тога, истакли су да немају „везу нити сазнање о писму које су чланови Конгреса САД послали потпредседнику САД Џоу Бајдену”.

Компанија наводи да је сестра министарке Кори Удовички, Лидија, напустила место директора пројекта ветропарка у Србији пре скоро три године, у јануару 2013. и да од тада више није имала никакву улогу у вођењу пројекта, а отишла је са места директора 15 месеци пре него што је Кори Удовички ушла у Владу Србије.

„Континентал винд” у Србији послује од 2009. године и добили су енергетске дозволе за градњу два ветропарка код Ковина, укупне вредности од 480 милиона евра. У медијима је забележено да је Марк Крандал 2012. године претио да ће изаћи из овог посла ако му не буде призната цена од 9,5 евроценти за киловат-час произведене енергије.

Проблем са изградњом ветропаркова имала је и „МК група” Миодрага Костића, НИС и фирма Горана Новаковића, некадашњег министра енергетике. Костић је чак најављивао да ће да одустане јер је изгубио силно време. У међувремену, да би се изашло у сусрет инвеститорима који желе да улажу у производњу обновљиве енергије коју Србија мора да омогући, уподобљени су закони о енергетици и о планирању и изградњи.