Вест из "партијске кухиње"

"Вест" о могућем уласку СПС-а у владу уместо Г17 плус од самог појављивања у медијима деловала је прилично неуверљиво. Ако ни због чега другог, а оно због тога што из новог Коштуничиног кабинета до сада није испливала ниједна озбиљнија несугласица, али и зато што је мало вероватно да би демократе и социјалисти ризиковали да тиме себи кваре рејтинг уочи предстојећих локалних избора.
Сви актери ове приче – чланови владајућег блока – ДС, ДСС, Г17 плус, али и социјалисти одмах су демантовали да је тако нешто могуће, те да неко о томе уопште и размишља. Ипак, то не значи да сад треба оптужити посленике "седме силе" да су смислили још једну "новинарску патку" не би ли попунили празан простор настао због недостатка политичких тема у летњој шеми.

Пре би се могло рећи да постоји основана сумња да је ова информација процурела, тачније пласирана из оних политичких кругова који би да упозоре коалиционе партнере из редова Г17 плус да нису незамењиви, те да би требало да своје политичке апетите сведу на разумну меру.

И док су информацију о томе да се разматра опција уласка СПС-а у владу сви листом демантовали (што не мора нужно да значи да такав "резервни план" не постоји), причу коју је "Политика" недавно објавила (да ДСС тражи од ДС-а да се у управи престонице смене неки кадрови Г17 плус због Динкићеве одлуке да се смени кадар народњачке коалиције са места директора Агенције за привредне регистре), незванично су потврдили и у Тадићевој и у Коштуничиној странци. Међутим, и демантована и недемантована прича имају исти епилог – на политичкој сцени након њиховог објављивања није било најављених промена.

Овакав вид индиректног упозорења преко медија одавно се одомаћио као метод којим се служе наши политичари. Он је један од показатеља да се иза брда ипак нешто ваља, али и доказ да на политичкој сцени ништа није немогуће. Колико год изгледало невероватно да у истој влади седе демократе и социјалисти, јер и једни и други (поготово ДС) то одлучно одбијају, обе странке би за такав потез лако могле да нађу алиби у реченици типа: "Питање Космета захтева да се интерес државе стави изнад страначког".

То, уосталом, не би било ни прво ни највеће изненађење које су нам приредили наши политичари. Присетимо се формирања претходног Коштуничиног кабинета када је после дуготрајних преговора уместо владе такозваног демократског блока формирана мањинска влада уз подршку СПС-а. Уосталом, коперникански обрт имали смо и пре само неколико месеци када је јавности дојадило јалово преговарање, боље речено натезање ДС-а и ДСС-а у вези са формирањем нове владе које је потрајало пуна три месеца и када је изгледало да су на помолу нови избори – влада демократског блока је формирана практично преко ноћи, иако је само који дан раније ДСС подржао избор радикала за председника скупштине.

А кад се има у виду и да је Г 17 плус допринео паду две последње владе (једне у којој је главну реч водио ДС и друге којом је доминирао ДСС), онда ни најновија нагађања о могућој промени састава владајуће коалиције, упркос демантима, не треба унапред одбацити као нереалне. Тим пре што коалициони споразум још није потписан, нити је завршена подела функција у јавним предузећима.