Да ли су партијски савети идеолошке икебане

Осим опозиционог деловања, Двери од пре неколико дана имају још нешто заједничко са својим идеолошким противницима из ДС-а и Нове странке. Бошко Обрадовић, као и Бојан Пајтић и Зоран Живковић, окупио је око странке „труст мозгова”.

Вишегодишњу блискост са национално и десно оријентисаним интелектуалцима Двери су формализовале оснивањем политичког савета од 13 чланова, на чијем је челу привремено наша угледна нуклеарна физичарка из САД Јасмина Вујић.

Колико год личили на реликт идеолошких комисија из социјализма, задужених за „идејно-политички рад”, политички савети и данас имају значајну улогу у профилисању страначке идеологије и циљева и по мишљењу аналитичара оваква форма окупљања интелектуалаца може да помогне Српском покрету Двери.

Јасмина Вујић, професорка Универзитета Беркли, каже да је члановима политичког савета заједничка забринутост због погрешног правца којим Србија иде а који се представља као „безалтернативан”.

– Савет ће допринети да Двери постану глас те неме патриотске и традиционалне Србије, која нема приступ медијима. Чланови ће ауторитетом, угледом и знањем доприносити исправној политичкој оријентацији Двери и стицању још већег угледа и подршке покрету – истиче она.

На ширем плану, политички савети имају начелну улогу да уравнотеже идеолошки и прагматични моменат у деловању странке, сматра Невен Цветићанин, научни сарадник Института друштвених наука.

– Будући да идеолошки моменат у нашој политици није имао превелик значај у односу на прагматични, вредност савета можда није била максимализована у претходном периоду. Али, можемо претпоставити да ће с актуелним променама у Европи – од Корбиновог преузимања енглеских лабуриста, преко примера у Грчкој, али и Немачкој – он добити на значају – наводи Цветићанин.

Ипак, за сваку странку, додаје, корисно је да окупља угледне људе од каријере, опредељене за њене вредности.

– Неписано је правило да председник савета буде члан партије, најчешће ужег руководства. За остале то није нужно: довољно је да буду „пријатељи странке”, који су ван ње остварили каријеру у науци, уметности, универзитетском раду – истиче Цветићанин, који је и сам предводио Политички савет Љајићевог СДПС-а.

Међу угледницима из Политичког савета Двери, ту су, осим Јасмине Вујић, академик Коста Чавошки, лингвиста Мило Ломпар, професор Срђа Трифковић... У Политичком савету ДС-а седе, између осталих, књижевница и редитељка Вида Огњеновић и професор ФПН-а Вукашин Павловић. Савет Нове странке предводи професорка права Весна Ракић-Водинелић. Она каже да чланови партије који су у овом телу на предлог председништва по потреби зову угледне особе које нису у странци али се сматра да могу да помогну, попут Милете Продановића, ангажованог на прављењу програма културне политике.

– То није строго политички савет, већ саветодавно тело које се можда уопште и не тиче дневне политике, већ развоја друштва у појединим сегментима. Резултат рада Савета Нове странке је неколико политичких и друштвених програма, попут оних о образовању, политичком и правном уређењу, правосуђу, јавном здрављу – наводи Весна Ракић-Водинелић.

Иако немају све странке савете (статути СНС-а и СПС-а, рецимо, не предвиђају њихово постојање), неке то надокнађују постављањем угледних људи на потпредседничка места, каже Невен Цветићанин. За њега, пример Предрага Марковића као потпредседника социјалиста сведочи да би могло да дође до већег ангажовања интелектуалаца у политици, па и кроз политичке савете. Јер, не само да је значајан њихов углед, већ и утицај и контакти које доносе у мираз. Неки од њих, према мишљењу политичког аналитичара Дејана Вука Станковића, могли би, у случају доласка на власт странке којој су блиски, да постану министри и саветници у влади.

– С друге стране, у опозицији, они могу да буду језгро формирања владе у сенци, попут британских лабуриста, који су направили неку врсту алтернативних министарстава Камероновом кабинету – каже он.

Савети, додаје овај аналитичар, најчешће нису медијски атрактивни и махом се не обраћају широј јавности, али су значајни јер креирају слику света коју једна странка жели да прикаже у јавности.

– На тај начин они политици покушавају да дају рафиниранији, интелектуалнији облик – закључује Дејан Вук Станковић.